Eng

Dan rodne ravnopravnosti: Od Kneza Mihaila do danas

Vreme čitanja: 4 min

Danas se obeležava Dan rodne ravnopravnosti. Davne 1842. godine na 11. jun, uprkos protivljenju mnogih građana Srbije, ženama je odobreno školovanje ukazom kneza Mihaila Obrenovića. Knez Mihailo odobrio je Nataliji Petrović, Sofiji i Katarini Lekić da osnuju šestogodišnju žensku školu koja bi omogućila pravilno obrazovanje devojčica u Srbiji. Upravo ovaj datum, i za to vreme veliki i krajnje revolucionarni pomak u društvu tog doba, izabrani su za obeležavanje Dana rodne ravnopravnosti, koji je ustanovljen od strane vlade Republike Srbije 2021. godine. Nažalost, u 21. veku obrazovanje žena je tema koja je i dalje aktuelna jer prema podacima UNESCO-a, globalno posmatrano, 122 miliona devojčica nema pristup obrazovanju, a žene predstavljaju skoro dve trećine svih odraslih koji ne znaju da čitaju.

Kada je u pitanju rodna ravnopravnost treba istaći da ona predstavlja koncept koji podrazumeva da sva ljudska bića imaju slobodu da razvijaju svoje lične sposobnosti i donose izbore bez ograničenja nametnutih strogim rodnim ulogama koje su im socijalno dodeljene. Takođe, različito ponašanje, želje i potrebe žena i muškaraca treba da budu jednako uzeti u obzir, vrednovani i podržani, jer muškarci i žene jesu i moraju da budu ravnopravni, iako nisu jednaki i ne trebaju da budu. Rodna ravnopravnost je u direktnoj vezi sa održivim razvojem, tačnije njegovim petim ciljem – Rodna ravnopravnost: Postići rodnu ravnopravnost i osnažiti sve žene i devojčice. Podaci UN pokazuju da svega 15.4% indikatora ovog cilja pokazuju mogućnost ostvarivanja do zacrtane 2030. godine. No, možda i nije za više očekivati od civilizacije u kojoj je Nobelovu nagradu od 1901. kada je ona ustanovljena, zaključno sa prošlom godinom dobilo svega 65 žena, u odnosu na 905 muškaraca, odnosno svega 7.19%, iako je žena – naučnica Marija Kiri uspela da „uđe u neverovatnu četvorku“ izvanrednih naučnika koji su Nobelovu nagradu dobili dva puta.

Dalje, uprkos postojanju zakonskih okvira koji se odnose na rodnu ravnopravnost (Zakon o rodnoj ravnopravnosti, 2021), postoji značajan jaz između zakonske regulative i stvarne situacije. Na primer, žene su i dalje nedovoljno zastupljene u političkom životu i na rukovodećim pozicijama. Uprkos tome što zakon predviđa kvote za učešće žena u političkim telima, stvarna zastupljenost žena često je niža od zakonski predviđenih procenata. Diskriminacija žena u zapošljavanju, napredovanju u karijeri i dobijanju jednakih plata i dalje je prisutna. Ekonomska neravnopravnost između muškaraca i žena posebno je izražena, kao i njihovo učešće na upravljačkim pozicijama. Iako žene čine značajan deo radne snage, one su često plaćene manje od muškaraca za iste ili slične poslove, a čine i najveći procenat radno neaktivne snage. Pored toga, žene su češće zaposlene u sektorima sa nižim platama, kao što su usluge, zdravstvo i obrazovanje. Neplaćeni rad, uključujući kućne poslove i brigu o deci i starijim članovima porodice, često padaju na teret žena, dodatno otežavajući njihovu mogućnost da se posvete profesionalnoj karijeri.

Rodno zasnovano nasilje je još jedan ozbiljan problem u Srbiji. Nasilje nad ženama, uključujući fizičko, psihološko i ekonomsko nasilje, i dalje je rasprostranjeno. Podaci pokazuju da veliki broj žena doživljava nasilje u porodici, a prijavljivanje takvih slučajeva često je otežano zbog stigmatizacije i nepoverenja u institucije. Iako postoje skloništa i krizni centri za žene žrtve nasilja, njihovi kapaciteti su ograničeni i često ne odgovaraju potrebama.

Imajući sve ovo na umu, a pre svega ulogu obrazovanja i akademije u ostvarivanju rodne ravnopravnosti na Univerzitetu u Beogradu – Fakultetu organizacionih nauka je osnovan Komitet za rodnu ravnopravnost koji postoji već više od dve godine i koji je organizovao svoju prvu panel diskusiju na jučerašnji dan, 10. juna 2024, a u susret Danu rodne ravnopravnosti, pod temom “Rodna ravnopravnost” sa idejom demistifikacije samu rodnu ravnopravnost uz teme koje se odnose pre svega na razumevanje roda i aktuelne teme iz ove oblasti. Govornice su bile profesorka Jelena Filipović sa Univerziteta u Beogradu – Filološkog fakulteta, Ana Memeti sa Univerziteta u Beogradu – Pravnog fakulteta, Mina Kuzminac sa Univerziteta u Beogradu – Pravnog fakulteta, Maja Branković Đundić iz UNDP Srbija i govornik Darjan Radovanović sa Univerziteta u Beogradu – Fakulteta organizacionih nauka. Moderatorka panela bila Andrea Nikolić sa Univerziteta u Beogradu – Fakulteta organizacionih nauka. Profesorka Nataša Petrović, predsednica Komiteta za rodnu ravnopravnost otvorila je panel diskusiju, a najveće interesovanje publike izazvala je tematika rodno senzitivnog jezika.

Svakako, rodna ravnopravnost je kontinuirani proces, a njeno ispunjenje je od fundamentalnog značaja, jer obezbeđuje obećanu pravdu, mir, razvoj, prosperitet i napredak ljudske civilizacije. Napredak se može postići samo uz zajednički trud vlade, celokupnog obrazovnog sistema, medija i svih građana, te ostvarivanja u realnom životu. Tek kada se kultura i tradicionalni pogled na muškarce i žene promene u jednom društvu, što podrazumeva rodno senzitivni jezik, moći će da se kaže da su žene i muškarci ravnopravni.

Autorke teksta: Jelena Andreja Radaković, istraživačica (levo) i dr Nataša Petrović, redovna profesorka, Univerzitet u Beogradu – Fakultet organizacionih nauka (desno)

Foto: Privatna Arhiva/Ilustracija Canva

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top