Srpske kompanije postepeno postaju svesne značaja ESG principa, ali još postoji značajan prostor za unapređenje. Srbija još nije donela zakon (ili drugi pravni akt) koji se direktno odnosi na ESG izveštavanje kompanija. Međutim, postoji obaveza nefinansijskog izveštavanja za velika pravna lica sa više od 500 zaposlenih na osnovu odredaba iz Zakona o računovodstvu. Na taj način postoji obaveza za velika pravna lica da izveštavaju o životnoj sredini, socijalnim i kadrovskim pitanjima, borbi protiv korupcije, i ljudskim pravima i brojnim drugim pitanjima. Otuda, nefinansijsko izveštavanje kakvo je propisano ovim zakonom može se smatrati određenom vrstom ESG izveštavanja i srpske kompanije koje su ovim propisom obuhvaćene uveliko pripremaju nefinansijske izveštaje i, sa tog aspekta, vode računa o ovoj obavezi, pa i o poštovanju standarda koji su sa tim povezani, kaže na početku intervjua za Odrzime.rs ESG Web Platformu Bogdan Gecić, osnivač i partner advokatske kancelarije Gecić Law u Beogradu. Na ESG Adria Samitu, koji počinje sutra u Tivtu, Bogdan Gecić će učestvovati na jednom od panela.
Iz vašeg bogatog iskustva, da li su srpske kompanije spremne za aktivnu primenu ESG principa poslovanja i izveštavanja?
Zbog usaglašavanja sa evropskim zakonodavstvom, očekuje se da će u bliskoj budućnosti biti usvojena domaća regulative koja će se fokusirati na poštovanje ESG principa, i koja će na direktan način obuhvatiti privredne subjekte u Srbiji. Kompanijama koje već preduzimaju korake ka implementaciji ESG standarda, naročito onim koje sarađuju sa međunarodnim partnerima ili su deo globalnih lanaca snabdevanja, ovo neće predstavljati veliki izazov. Međutim, onim kompanijama koje trenutno ova tema nije u fokusu, aktivna primena ESG principa doneće sveobuhvatne promene u poslovnim strategijama, koje između ostalog podrazumevaju i veće investicije u održivost, kao i sistematsko izveštavanje koje je trenutno u razvoju.
Kako zakonska usklađenost sa EU utiče na ESG prakse u poslovnom svetu regiona?
Poštovanje ESG principa u sve većoj meri prelazi u normativne tokove. Ono što je nekada bilo pohvalno činiti, danas je u sve većoj meri obavezno. Usklađivanje zakonodavstva sa EU standardima ima ključnu ulogu u promociji ESG praksi u regionu. Pošto EU kontinuirano unapređuje svoje ESG regulative, kompanije u regionu koje teže pristupu evropskom tržištu ili su deo lanca snabdevanja jednostavno moraju uskladiti svoje poslovanje sa ovim propisima. Na ovaj način ne samo da podstiču bolje upravljanje rizicima i transparentnost, već i unapređuju svoju konkurentnost.
Na primer, strane banke su dužne da procenjuju ESG rizike kod davanja kredita, iako ih na to ne obavezuju lokalni propisi. Privrednici u Srbiji i regionu će sve teže pristupati izvorima finansiranja ukoliko ne vode računa o poštovanju ESG standarda. Zatim, od dobavljača i podizvođača sa Zapadnog Balkana koji posluju sa EU sve češće se traži izveštavanje o poštovanju ESG standarda jer se njihovi partneri i kupci, kompanije iz EU, ne smeju izlagati rizicima koji bi mogli uticati na njihovo poslovanje. S druge strane, investitori su sve zainteresovaniji za poštovanje ovih standarda jer vide mogućnost za ostvarenje većeg prinosa na svoja ulaganja u zelene i odgovorne projektime. Dakle, isplativo je ulagati u kompanije i poduhvate koji poštuju ESG principe.
Međutim, postoje i primeri nove EU regulative iz ove oblasti, koji se na najdirektniji način odnosi na određene privredne subjekte ne samo u Srbiji, već i u ostatku sveta. Ovo najbolje oslikava primer Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), koji zauzima značajno mesto u našoj aktuelnoj praksi. CBAM, poznat i kao „porez na emisije ugljenika”, predstavlja novu regulatorni okvir koji je EU uvela na uvoz proizvoda iz trećih zemalja u čijem se proizvodnom procesu generišu visoke emisije gasova staklene bašte, kao što su električna energija, gvožđe i čelik, aluminijum, cement, vodonik i đubriva. CBAM se trenutno nalazi u prelaznoj fazi primene. Tokom ove faze, uvodi se obaveza uvoznika u EU da podnose kvartalne CBAM izveštaje, koji između ostalog sadrže podatke o direktnim i indirektnim emisijama gasova staklene bašte po proizvodu, dok će finansijske obaveze po ovom osnovu nastupiti od 1.1. 2026. godine.
Uvođenje CBAM je veoma značajan momenat za privrede zemalja Zapadnog Balkana, imajući u vidu da EU čini više od dve trećine izvoza regiona, a proizvodi koji su obuhvaćeni predstavljaju značajan deo ukupnog izvoza. Ovaj ugljenični porez može uticati na konkurentnost proizvoda na tržištu EU. Prepoznajući značaj i potencijalne efekte ove i sličnih mera, naša Kancelarija je uspešno realizovalanekoliko projekata usklađivanja poslovanje klijenata sa novom regulativom, kako bi se u obezbedio siguran nastavak poslovanja naših klijenta i u potpunosti izbegli negativni ekonomski efekti.
Iz svih ovih razloga, za očekivati je da će se privredni subjekti u Srbiji sve više voditi računa o poštovanju ESG standarda, uključiti ova razmatranja u svoje strategije poslovanja i na transparentan način izveštavati o tome.
Kako se ESG/održivost integriše u ekonomske prioritete u regionu centralne i istočne Evrope?
Širi region centralne i istočne Evrope karakteriše znatna heterogenost pravnih okvira koji regulišu ovu oblast. Međutim, zajedničko im je što na efikasno usvajanje ESG praksi u privredi u velikoj meri utiču šire politike Evropske unije, s obzirom na težnju brojnih zemalja ovog regiona, da se tešnje povežu i/ili integrišu sa EU. Iako pojedinačni nacionalni ESG propisi u regionu možda još uvek nisu u potpunosti razvijeni, progresivno se usklađuju sa propisima EU, kako bi se nesmetano nastavila trgovinska razmena.
Na taj način, ESG i održivost sve više postaju integralni deo ekonomskih politika u regionu. Vlade i poslovni lideri prepoznaju da održive prakse mogu doprineti dugoročnoj ekonomskoj stabilnosti kroz privlačenje stranih investicija. Fokus je posebno na energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije i smanjenju ugljeničnog otiska, što je u skladu sa globalnim trendovima i potrebama zaštite životne sredine. Međutim, u poslednje vreme se u sve većoj meri težište interesovanja usmerava na socijalne, kao i upravljačke elemente ESG, što je takođe uzrokovano zakonodavnim rešenjima EU, koje poseban naglasak stavlja na ove, često zanemarene, komponente ESG.
Kako obezbediti veću podršku domaćoj privredi u procesu „zelene tranzicije“?
Da bi se domaća privreda adekvatno podržala u procesu zelene tranzicije, potrebno je povećati dostupnost finansijskih resursa za ove namene. Državne subvencije, poreske olakšice, kao i pristup povoljnim kreditima i fondovima koji su specijalizovani za ove namene mogu znatno olakšati prelazak na održivije poslovne modele. Zemljama našeg regiona dostupni su i programi podrške koje finansira EU.
Osim finansijske podrške, važna je i edukativna komponenta kroz organizovanje seminara, radionica i kurseva koji bi privrednicima približili koncepte zelene ekonomije i pokazali praktične korake za njihovu implementaciju. Ovaj vid podrške podrazumeva tehničku, ali i pravnu, pomoć u vidu savetovanja o najnovijim tehnologijama, praksama i propisima koji doprinose održivom poslovanju.
Takođe, jačanje saradnje javnog i privatnog sektora, privrednih subjekata i naučno-istraživačkih i obrazovnih institucija može doprineti razvoju inovativnih rešenja koja podržavaju zelenu tranziciju i istovremeno predstavljaju profitabilne projekte.
Države treba aktivno da učestvuju u kreiranju i sprovođenju politika koje promovišu zelenu ekonomiju, između ostalog, donošenjem nacionalne zakonske regulative koja je usklađena sa EU i koja podstiče primenu održivih praksi.
Edukacija je ključ pri cilju prihvatanja ESG principa u široj javnosti –
Kako pristupiti tom problemu?
Jedan od ključnih izazova za primena ESG principa u našem regionu je nedostatak kapaciteta i iskustva u ovoj oblasti. Stoga je potrebno da vlade, regulatorna tela i poslovna zajednica zajednički rade na razvoju kapaciteta i edukaciji o održivim poslovnim praksama.
Strategija edukacije treba da obuhvata više dimenzija – od formalnog obrazovanja, do korporativnih programa obuke. Integracija kurseva koji pokrivaju održivost, korporativnu odgovornost i upravljanje ekološkim rizicima može pripremiti nove generacije za suočavanje sa rastućim izazovima. Za kompanije, redovni treninzi i radionice mogu pomoći u razumevanju kako ESG faktori direktno utiču na poslovanje i kako se mogu implementirati kako u poslovne strategije, tako i u svakodnevne poslovne procese.
Smatramo da i naša profesija može u znatnoj meri da doprinese procesu učenja. Naša kancelarija je poznavanjem dobrih primera korporativne održivosti kroz primenu prava EU, u odličnoj poziciji da pomogne kompanijama da integrišu ESG principe u svoje poslovanje na praktičan i efikasan način. Mi klijente vodimo kroz propise i rizike različitih poslovnih opcija, predlažemo rešenja koja objedinjavaju usaglašenost sa propisima i profitabilno poslovanje, kreirajući sa njima strategije za održivu budućnost.
