Eng

Županjevac: Pristup “neće valjda“ nije rešenje kada se Srbija i svet suočavaju sa klimatskim promenama

Vreme čitanja: 5 min

Svetski naučnici, ekolozi i meteorolozi koji proučavaju klimatske promene već duže vreme upozoravaju da je naša planeta ugrožena ako se nastavi globalno zagrevanje prouzrokovano emisijom gasova sa efektom staklene bašte posebno ugljen dioksida. Naučnici ističu da je potrebno da globalno zagrevanje ne pređe stopu porasta od  1,5 stepeni celsiusa  u odnosu na preindustrijsko doba. Ukoliko se planeta nastavi da zagreva preko ove stope, što izgleda sve izvesnije, klimatske promene mogu da ozbiljno ugroze budućnost naše civilizacije, piše za portal Održime.rs ESG Web Platform Dragan Županjevac, ambasador u penziji i do pre nekoliko meseci stalni predstavnik Republike Srbije u UN organizaciji za životnu sredinu UNEP i UNHabitat, UN organizaciji za gradove i naselja u Najrobiju u Keniji.

Iako su ova upozorenja poznata i tema brojnih međunarodnih konferencija posvećenih klimatskim promenama kao što je bila nedavna konferencija COP 28 u Dubaiu, svet i dalje ne preduzima dovoljno efikasnih mera da bi se ozbiljna opasnost od klimatskih promena zaustavila. U toku 2023. zabaleženo je povečanje porasta globalne temperature od preko 1,5 stepeni celziusa u više navrata i na više mesta. Istovremeno ekstremne klimatske nesreće kao što su nezapamćene poplave prošle godine u Pakistanu, Mozambiku i Malaviju, masovni šumski požari u Kanadi i Severnoj Americi  i suše u regionu Roga Afrike postaju redovna pojava. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš na gotovo dnevnom nivou dramatično upozorava na opasnost nepreduzimanja mera da globalno zagrevanje ne pređe jedan i po stepena na celzius skali. Svi su svesni izazovi ali ozbiljni koraci se ipak ne preduzimaju. Svet podsvesno funkcioniše pod maksimom “neće valjda“.

Južni deo Evrope je posebno izložen rizicima

Evropska agencija za životnu sredinu je početkom marta ove godine objavila da Evropa objektivno nije spremna da se suoči sa rastućim klimatskim rizicima. Agencija ističe da evropski kontinent beleži najbržu stopu  zagrevanja  na planeti i da rizici klimatskih promena ugrožavaju energiju kontinenta kao i bezbednost hrane, infrastrukturu, resurse vode, finansijsku stabilnost i ljudsko zdravlje.  Evropska agencija za životnu sredinu procenjuje da dosadašnje mere koje se preduzimaju da bi se zaustavile klimatske promene nisu dovoljne i ne odgovaraju rizicima koji rastu na dvenom nivou. Agencija je objavila procenu evropskih klimatskih rizika (Europe Climate Risk Assessment) sa ciljem da se identifikuju glavni prioriteti za prilagođavanje klimatskim promenama. U ovoj studiji je identifikovano 36 glavnih klimatskih rizika  u okviru pet grupa- ekosistemi, bezbednost hrane, zdravlje, infrastruktura, uključujući energiju, snabdevanje vodom  i transport i ekonomija i finansije. Evropska agencija  ističe da je južni deo Evrope posebno izložen rizicima od divljih šumskih požara, suša i potencijalnog nedostatka pijaće vode.

Francuski revizorni sud je objavio početkom marta ove godine na 725 strana  studiju o nespremnosti francuske države da se suoči sa izazvom klimatskih promena gde je konstatovao da država ozbiljno kasni u prilagođavanju opasnostima od klimatskih promena koje opisuje kao kolosolan izazov. Sud ocenjuje da  francuska država ne ostvaruje na ispravan način svoju ulogu stratega  koji treba da definiše ciljeve borbe protiv klimatskih promena kao i da odredi pravce budućih aktivnosti da te promene budu obuzdane. Revizorni sud ocenjuje  da država i državne institucije u suočavanju sa opasnostima klimatskih promena kasne na svim frontovima  i da država jednostavno nije na potrebnom nivou. Gradovi ne preduzimaju  dovoljno mera da bi se prilagodili klimatskim promenama koje su već u poslednje dve godine proizvele ozbiljna suše u Francuskoj, transportni sistemi se ne prilagođavaju , vojska, zdravstvene ustanove, banke, finansijske institucije – svi kasne. Sud posebno ističe da Francuska apsolutno nije dovoljni preduzela u prilagođavaju svog stambenog fonda klimatskim promenama kao ni obezbeđenju sigurnosti vodo-snabdavanje koji je prošle godine ozbiljno pogodilo susednu Barcelonu u Španiji.

Globali izazovi usporavaju promene

I pored nominalne spremnosti da se suoče sa izazovom klimatskih promena pojedine zemlje i reteriraju. Britanski predsednik vlade Riši Sunak je odložo zabranu proizvodnje benzinskih i dizel automobila  na 2035. godinu iako je ta zabrana trebalo da stupi na snagu 2030. godine. Britanska vlada je sada donela odluku da nastavi izgradnju termoeletrana na gas iako želi da postigne nulti ugljenični nivo emisiji gasova sa efektom staklene  bašte 2050. godine. Postoji bojazan u Velikoj Britaniji da bi oslanjanjem isključivo na obnovljive izvore energije kao što su vetar i solarna energija energetska bezbednost mogla da bude ugrožena, jer ponekada nema ni vetra ni sunca.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp je istupio iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama za koga je rekao da je katastrofalan i da može da uspori rast americke privrede. “Mene zanima Pitsburg mnogo više od Pariza“ rekao je Tramp 2017. godine. Postoje ne male šanse da Tramp ponovo bude izabran na predsedničkim izborima u novembru ove godine. Ukoliko pobedi najsnažnija država na svetu će ponovo osporaviti klimatske promene što bi suštinski ugrozilo globalne napore da se svet suoči sa ovim suštinskim izazovom.

Srbija se nalazi u delu Evrope koji je natprosečno zahvaćen porastom temperature. Devet od deset najtoplijih godina od kada se merenje temperature vodi su zabeležni u ovom veku, a 2023. godina je bila najtoplija godina koja je ikada zabeležena. Suše su pogodile srpsku poljoprivredu 2012, 2017. i 2019. godine. Ukoliko dođe do serije sušnih godina u Srbiji bezbednost ishrane može da bude ozbiljno dovedena u pitanje. Srbija je bila pogođena masovnim poplavama 2014. godine koje su dislocirale preko trideset hiljada ljudi i izazvale štetu od preko milijardu evra, uključujući uništenje hiljada kuća. Šefovica UN agencije za razvoj UNDP bivša premijerka Novog Zelanda Helen Klark koja je tada posetila Srbiju da bi UNDP pružio pomoć u snairanju posledica poplava je rekla da ne treba isključiti da bi masovne poplave mogle da ponove u bliskoj budućnosti.

Srbija dobro napreduje, ali sporo

Vlada Srbija je u poslednjem mandatu usvojila Zakon o klimatskim promena i Strategiju niskougljeničnog razvoja. Poslednjih godina čine se ozbiljniji napori u razvoju energije na vetar i izgrađeno je do sada devet vetroparkova i najavljene su ozbiljne investicije i u solarnu energiju. Najavljeno je i usvajanje integrisanog nacionalnog energetsko klimatskog plana od strane ministarstva rudarstva i energije. Nevladine organizacije koje prate klimatske promene tvrde međutim da su preduzete mere kasno usvojene i da su nedovoljne kao  i da nisu usvojeni potrebni podzakonski akti.

Problem klimatskih promena je tu sa nama i neće nestati. Potrebne su ozbiljne mere smanjenja emisije gasova sa efektom staklne bašte i prilagođavanja klimatskim promenama posebno u gradovima ukljucujući razvoj zelenih površina parkova i masovno pošumljavanje. Srbija je na UN skupštini životne sredine UNEA 5 u februaru 2022. godine u Najrobiju dala značajan doprinos usvajanju rezolucije o rešenima za suočavanje sa klimatskim promenma zasnovanim na prirodi kao što je masovno pošumljavanje. Srbija može da bude lider u regionu u borbi protiv klimatskih promena. “Neće valjda“ nije rešenje, jer cena može da bude prevelika, a posledice katastrofalne.

Autor:

 Dragan Županjevac – ambasador u penziji. Do pre nekoliko meseci ambasador Republike Srbije u Keniji i stalni predstavnik Republike Srbije u UN organizaciji za životnu sredinu UNEP i UNHabitat, UN organizaciji za gradove i naselja u Najrobiju u Keniji. Pre ovog mandata bio ambasador koordinator zadužen za Ekonomsko socijalni savet UN i proces usvajanja Agende održivog razvoja do 2030 godine u čemu je i lično učestvovao. Nekadašnji član Ekspertskog komiteta UN za finansiranje održivog razvoja. 

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top