Danas, 26. januara, širom naše planete obeležava se Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine. Obeležavanje ovog datuma ustanovljeno je 1972. godine kada je u Stokholmu održana prva Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini.

Na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini 1972. godine doneta je Deklaracija kojom se naglašava potreba za obrazovanjem o ekološkim problemima. Tri godine kasnije, u Beogradu je održan Međunarodni seminar o obrazovanju o zaštiti životne sredine na kom su učestvovali predstavnici oko 70 zemalja. Tada je doneta Beogradska povelja, dokument koji postavlja ciljeve i osnovne smernice programa obrazovanja o životnoj sredini na globalnom nivou.

Povelja u svom uvodu ima objašnjenje stanja životne sredine  – navodi se da je životna sredina pod velikim pritiskom zbog ekonomskog razvoja i tehnološkog napretka koji, iako donose dobrobit velikom broju ljudi, imaju brojne društvene i ekološke posledice. Beogradska povelja navodi da su ciljevi obrazovanja o zaštiti životne sredine: svest, znanje, stav, veštine, sposobnost procene i učešće. Zanimljivo je i da piše kako bi svaka država trebalo da definiše šta znači „kvalitet života“ njenih građana.

Nakon Beograda, održana je značajna Međuvladina konferencija o ekološkom obrazovanju u Tbilisiju, 1977. godine na kojoj su detaljnije razvijeni okviri, principi ali i vodiči za obrazovanje o zaštiti životne sredine.

Konferencija je pružila smernice i preporuke koje su služile kao osnova za razvoj nacionalnih strategija ekološkog obrazovanja. Bio je to vetar u leđa vladama i organizacijama, koji ih je podstakao da razviju programe i preduzmu konkretne korake u cilju očuvanja životne sredine.

Ekološko, odnosno obrazovanje o zaštiti životne sredine je već duže vreme deo formalnog obrazovanja putem nastave u školama i univerzitetima koji se bave životnom sredinom i drugim srodnim temama. Takođe, neformalno obrazovanje je veoma prisutno i čak 83% organizacija civilnog društva navodi da je  edukaciju o zaštiti životne sredine/o održivom razvoju tema kojom se bave, a 63% organizacija  da im je obrazovanje najčešća aktivnost (REC Srbija, 2015) [1] . Sa druge strane građani i predstavnici institucija su se složili u tome da je za prenošenje znanja iz ekologije na pravi način neophodna saradnja sa organizacijama civilnog društva (Eko centar, 2014) [2].  

Nove tehnologije i razvoj interneta dali su nove mogućnosti edukatorima o životnoj sredini. Sada je lakše  dopreti do većeg broj ljudi a rad i znanje su pristupačniji.

Mladi istraživači Srbije (MIS) su pokrenuli platformu za elektronsko učenje 2013. godine. Elektronsko učenje, naročito učenje putem online kurseva, ima niz prednosti: jeftinije je od klasičnog učenja, pogodnije je za one koji imaju radne i porodične obaveze, ne zahteva putovanja i druge resurse (ima manji ekološki otisak), korisnici mogu da izaberu svoj ritam učenja, može da se koristi više puta, uglavnom ima dodatni stimulans u vidu sertifikata, itd. Sa druge strane smatra se da su nedostatak interakcije sa drugim ljudima, potreba za samodisciplinom i mogućnost korišćenja pomoći na internetu u testovima neki od glavnih nedostataka.

Na platformi MIS trenutno ima 13 kurseva, a registrovano je preko 1500 korisnika. Kursevi MIS se uklapaju u druge aktivnosti organizacije koje su neformalno učenje: od radionica, seminara, treninga do volonterskih kampova.

Globalno je u porastu i broj programa koji daju priliku da se o prirodi i biodiverzitetu uči kroz direktan boravak u prirodi. Na žalost, kada zastanemo na trenutak i razmislimo o stanju u Srbiji, a i pogledamo oko sebe ako smo na ulici, vidimo da nismo baš puno napredovali u poslednjih, skoro pa, 50 godina od kako je usvojena Beogradska povelja, piše na portalu BOŠ.