Eng

Šta za Srbiju znači početak primene ESG kriterijuma u EU od 2024.

Vreme čitanja: 2 min

U javnosti je odjeknula vest krajem prošle godine da je Evropska unija usvojila Direktivu o dubinskoj analizi korporativne održivosti, a stupanje na snagu ovog dokumenta kreće za dva meseca, odnosno početkom 2024.  Direktiva definiše više od 20 zahteva koji se odnose na zabranu kršenja ljudskih prava i više od 10 zahteva u vezi sa uticajem na životnu sredinu.  

– U narednom periodu NALED planira da radi direktno sa kompanijama na osvešćivanju značaja nefinansijskog izveštavanja i upotrebe ESG kriterijuma. ESG kao koncept znači da se uspeh i reputacija određene kompanije ocenjuje ne samo prema finansijskim kriterijumima, već i prema tome kako utiče na životnu sredinu (E-environment), kakvi su socijalni aspekti i efekti poslovanja  (S – social) i upravljačka kultura (G – governance) – kaže Vladislav Cvetković, predsednik UO NALED-a ispred PwC-a, i dodaje da će evropske kompanije biti u obavezi da analiziraju društvene i ekološke uticaje svojih partnera u globalnim lancima snabdevanja što će pogoditi domaće dobavljače.  

ESG kriterijumi, kako navodi, nisu univerzalni u pravom smislu te reči. Postoji više različitih okvira koji mogu poslužiti  za definisanje kriterijuma po kojima se mere, obelodanjuju i procenjuju ESG performanse. 

On ističe da je ovo posebno važno za mala i srednja preduzeća (MSP) iz Srbije koja žele da imaju pristup evropskom tržištu i postanu deo lanaca snabdevanja velikih kompanija. Prilikom selekcije lokalnih dobavljača, one  sprovode  takozvanu „Due Diligence” ili dubinsku analizu primene ESG kriterijuma. Očekuje se da će i inostrane banke sprovoditi takve analize prilikom odlučivanja o dodeli kredita i garancija.  

Investitori su 2020. uložili 51 milijardu dolara u ESG-impact fondove, što je više nego udvostručilo ulaganja u projekte koji su provereno u skladu sa ESG kriterijumima u roku od godinu dana. Dugoročne prednosti unapređenja ESG-a su očigledne i kompanijama – prema istaživanju PwC-a 92% biznis ispitanika slaže se da će kompanije posvećene primeni ESG politike nadmašiti konkurente koji to nisu. Naći balans između ulaganja u rast i ulaganja u ESG ciljeve je najveći izazov, kažu rukovodioci. 

Osim za kompanije, primena i provera ESG kriterijuma bitna je i za istinito izveštavanje građana o radu i uticaju koji privreda ima na svoje okruženje. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da se na gotovo polovini (42%) vebsajtova kompanija nalaze podaci koji su netačni ili koji potrošače mogu dovesti u zabludu o uticaju kompanije na životnu sredinu.  

Da bi se spremile za nastupajuće promene, kompanije će morati da što pre revidiraju postojeće strategije, politike i ciljeve kako bi definisali nove ESG akcione planove sa merljivim kratkoročnim i dugoročnim ciljevima i indikatorima uspeha. Ovaj korak može da uključi i reviziju i redefinisanje osnovnih vrednosti kompanija, kao i eventualnu promenu biznis modela. 

Iako je reč o skupu nefinansijskih faktora, ESG može stvoriti dugoročnu dobit za kompanije smanjenjem troškova, povećanjem produktivnosti i izvora finansiranja, ali i izgradnjom pozitivnog imidža, napominje naš sagovornik. I to nije važno samo za privatan sektor, već i za lokalne samouprave i javni sektor. 

– Kao što imamo ESG kriterijume po kojima između ostalog ocenjujemo npr. „poželjnost“ neke kompanije kao poslodavca tako će i lokalne zajednice i ono što oni nude, biti ne samo povoljna poslovna klima za  investicije, već i dobri uslovi za život i zdravo okruženje.  Upravo one sredine koje su inkluzivne i tolerante, energetski nezavisne, koje obezbeđuju pristup zdravoj hrani i vodi,  će biti stecišta života, inovacija i preduzetništva – zaključuje Cvetković. 

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top