Upravo završena 2023. godina je najtoplija godina u Srbiji od 1951. od kada postoje sistematizovana osmatranja na celoj teritoriji, dok je u slučaju Beograda ovo bila najtoplija godina od 1888, od kada je počela sa radom meteorološka opservatorija na Vračaru, piše Institut za meteorologiju.
Prema izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda: (https://lnkd.in/gF8q9D_R), decembar 2023. je bio:
- Treći najtopliji decembar u Srbiji od 1951. godine
- Najtopliji decembar u Negotinu, Valjevu, Zaječaru, Loznici i na Crnom Vrhu
- Na 13 Glavnih meteoroloških stanica je prevaziđen dosadašnji apsolutni decembarski maksimum temperature vazduha od početka merenja na njima
- Rekordne vrednosti maksimalne dnevne temperature vazduha za decembar od kada postoje merenja izmerene početkom i krajem meseca na većini Glavnih meteoroloških stanica u Srbiji
- Letnji dan u decembru registrovan u Valjevu, Kragujevcu i Kraljevu po prvi put u istoriji merenja na ovim stanicama
Kako su izgledale pojedinačne godine od 1951. do 2023. možete pogledati na slici dole. Poslednja godina za negativnom anomalijom u odnosu na period 1961-1990 bila je 2005., skoro pre 20 godina!
Klimatski modeli su jedan od razloga zašto ovo ne iznenađuje one koji istražuju klimu i klimatske promene. Na slici dole, prikazano je odstupanje prosečne godišnje temperature u Srbiji dobijeno iz rezultata 8 klimatskih modela (za 2 scenarija), koji su preuzeti sa Digitalnog atlasa klime Srbije (https://lnkd.in/g3cpX9Mr), zajedno sa osmotrenim vrednostima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije i Copernicus ECMWF reanalizom.
Nažalost klimatski modeli ne mogu da nam daju tačnu sliku promene klimatskih uslova iz godine u godinu, to je upravo i razlog zašto se u istraživanjima koristi više modela (tzv. ansambl). Međutim više su nego dobri koda su u pitanju promene u dugoročnim srednjim vrednostima, trendovima i promenama u učestalosti i intenzitetu ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja.
Tokom projekta EXTREMES Project koji finansira Fond za nauku Republike Srbije – Science Fund of the Republic of Serbia, istraživači Institute of meteorology, Faculty of Physics, Belgrade (Institut za meteorologiju) koristiće klimatski model EBUPOM, da bi bolje razumeli promene koje nas očekuju u budućnosti, posebno kada su u pitanju ekstremni događaji u Srbiji. Inače, rezultati ovog modela, koji je razvijen na Institutu, deo su i digitalnog atlasa IPCC, koji je objavljen 2021. u okviru šestog izveštaja ove organizacije.
