Posle bezmalo 89 dana ispratićemo zimu i u petak 20. marta, u 15č i 46m dočekati proleće, ono će potrajati približno 93 dana, do 21. juna kada će ga zameniti leto. Na južnoj polulopti tog dana će nastupiti jesen.
Obično se kaže da Sunce izlazi na istoku, a zalazi na zapadu, što je prihvatljivo kada se tom opisnom izjavom ne želi terati mak na konac. Pritom, istok i zapad su u ovom slučaju širi pojmovi od istočne i zapadne tačke na horizontu. Ako bismo pažljivo posmatrali kretanje Sunca po horizontu tokom godine, bilo na istočnoj, bilo na zapadnoj strani, primetili bismo da se ono kreće duž širokog luka koji se naziva jutarnja, odnosno večernja amplituda Sunca.
Tokom zime Sunce izlazi i zalazi daleko na jugositoku, odnosno jugozapadu, pa se i kratko zadržava na nebu, dok tokom leta izlazi i zalazi daleko na severoistoku, odnosno severozapadu, pa mu je dnevni luk na nebu dugačak čineći da obdanica traje dugo. To su primeri zimske kratkodnevice, i letnje dugodnevice. Između ta dva stanja Sunce se kreće dolazeći i dva puta godišnje u karakteristične položaje kada izlazi u istočnoj tački, odnosno zalazi u zapadnoj tački, kojom prilikom dan deli na dva jednaka dela.
Otuda tim danima naziv prolećna i jesenja ravnodnevica, ili ekvinokcij što odgovara latinskom jednakonoćje. Ali, strogo uzev, u tom danu obdan i noć nisu istog trajanja! – obdan traje 9 minuta duže. U slučaju prolećne ravnodnevice približno jednako trajanje obdana i noći pada 17. marta. Razlog za to je taj što Zemlja poseduje atmosferu, koja je gusta sredina, čineći da lik Sunca biva prelomljen, refraktovan, tako da se ranije pojavi na horizontu i kasnije zađe. Kako bilo, od proleća obdan biva duži od noći, i svakim danom ta razlika biva veća – sve do leta od koga će se ovaj hod preokrenuti.
O Sunčevim amlitudama – predlog: zabeležite mesto izlaska\zalaska Sunca sa svog prozora, terase, ma kog mesta sa koga se vidi (ne mora to biti strogo horizont, već dodir Sunčevog kotura sa nekom reljefnom konturom). To se može nacrtati, fotografisati, a svakako je potrebno trajno fiksirati prostor dodira neba sa reljefom. Zatim u narednim danima, sa korakom od 3-5 dana (pa i 7, na primer) beležiti kako se Sunce kreće po toj konturi. Ispratiti godinjši hod. Na taj način se može zabeležiti Sunčeva amplituda, makar i u gruboj skici.
Autor: Branko Zvezdar Simonović, popularizator astronomije
Foto: Freepik
