Obnova kornjača na ostrvu Floreana doživela je veliki proboj kada su džinovske kornjače ponovo vraćene na ovo ostrvo prvi put posle više od 180 godina. Puštanje 158 mladih jedinki predstavlja prvi korak u ponovnom uvođenju ukupno 12 autohtonih vrsta u okviru Projekta ekološke obnove Floreane. Ova inicijativa smatra se najambicioznijim pokušajem obnove ekosistema ikada sprovedenim u ovom arhipelagu.
Džinovska kornjača sa Floreane (Chelonoidis niger niger) izumrla je sredinom 19. veka. Njeno ponovno uvođenje označava prekretnicu za ostrvo i početak nove faze obnove divljine na Galapagoskim ostrvima, gde živi oko 160 stanovnika.
Projekat vodi Ministarstvo životne sredine i rudarstva Ekvadora, preko Uprave Nacionalnog parka Galapagos i Agencije za biozaštitu i karantin Galapagosa. Među partnerima su Fundación Jocotoco, Fondacija Čarls Darvin i organizacija Island Conservation, uz podršku Galápagos Conservancy u ponovnom uvođenju kornjača.
Lorena Sančez, direktorka Nacionalnog parka Galapagos, istakla je da obnova kornjača na Floreani predstavlja rezultat višegodišnjeg, naučno zasnovanog rada i dugoročne vizije usmerene na postepeno vraćanje ekoloških funkcija ostrvskih ekosistema, prenosi Happy Eco News.
Lokalna zajednica Floreane bila je duboko uključena u ovaj proces. Stanovnici su učestvovali u planiranju, podržavali mere biozaštite i pomagali u dugoročnom praćenju ekosistema. Njihov angažman doprineo je i ponovnom otkrivanju galapagoške šinske ptice (Laterallus spilonota), retke vrste koja nije zabeležena na ostrvu još od prve posete Čarlsa Darvina.
Veronika Mora, predstavnica zajednice sa Floreane, naglasila je da generacijama na ostrvu nije bilo džinovskih kornjača i da njihov povratak pokazuje šta je moguće kada zajednica preuzme inicijativu i udruži se sa partnerima. Lokalna ekonomija, od turizma do poljoprivrede i ribarstva, direktno zavisi od zdravlja ovog ostrva.
Kornjače koje su sada puštene rezultat su decenija naučnih istraživanja. Genetske studije iz ranih 2000-ih pokazale su da neke kornjače na vulkanu Volf, na severu ostrva Izabela, nose genetsko poreklo sa Floreane. One predstavljaju poslednje potomke vrste za koju se dugo verovalo da je potpuno nestala, verovatno usled istorijskog kitolova.
Kroz pažljivo vođene programe razmnožavanja, ove jedinke su uzgajane kako bi se dobila populacija genetski što sličnija originalnoj džinovskoj kornjači sa Floreane. Hugo Mogoljon iz Galápagos Conservancy izjavio je da ovaj trenutak predstavlja vrhunac godina genetskih istraživanja i saradnje u zaštiti prirode. Kao ključna vrsta, kornjače održavaju otvorena staništa, podstiču rast autohtonih biljaka i stvaraju uslove za opstanak čitavih ekosistema. Njihovo odsustvo promenilo je prirodne procese na Floreani tokom skoro dva veka.
Očekuje se da će povratak kornjača pomoći prirodnom obnavljanju tih procesa i pokrenuti regeneraciju koja podržava brojne biljne i životinjske vrste.
Rakan Zahavi iz Fondacije Čarls Darvin istakao je da džinovske kornjače imaju ključnu ulogu u funkcionisanju ekosistema. One šire seme, oblikuju vegetaciju, stvaraju mikro-staništa i utiču na način na koji se priroda obnavlja, čime podržavaju mnoge druge vrste.
Obnova kornjača na Floreani takođe će ojačati vezu između kopna i mora. Otvaranjem staništa i širenjem semena, kornjače poboljšavaju uslove za gnežđenje i ishranu ptica, uključujući vrste koje će tek biti vraćene na ostrvo. Zdrave populacije morskih ptica doprinose hranljivim materijama koje podržavaju morske ekosisteme, uključujući koralne grebene i ribarstvo.
Dr Peni Beker iz organizacije Island Conservation naglasila je da su rezultati decenijskog rada mogući samo zahvaljujući saradnji svih partnera. Povratak kornjača na Floreanu pokazuje šta je moguće kada se lokalna zajednica, stručnjaci i institucije ujedine oko zajedničkog cilja.
Nakon uspešnog povratka prve vrste, partneri će nastaviti sa procenom uslova za sledeću fazu obnove. Planirano je vraćanje i drugih značajnih vrsta, poput floreanske ptice rugalice, floreanske zmije trkača, vegetarijanskog zebe i male crvene muvarice, koje imaju ključne uloge u ekosistemu.
Obnova na Floreani zasniva se na pristupu koji u centar stavlja zajednicu i dugoročno blagostanje ostrva. Ovaj model pokazuje kako ekološka obnova može biti uspešna i na naseljenim ostrvima, kada su lokalni stanovnici aktivno uključeni.
Kada projekat bude u potpunosti realizovan, Floreana će predstavljati najveći projekat obnove ekosistema na Galapagosu i globalni primer uspešne zaštite prirode. Plan obuhvata uklanjanje invazivnih vrsta, obnovu staništa i povratak 12 endemskih vrsta, sa ciljem vraćanja otpornosti i funkcionalnosti ovog jedinstvenog ekosistema.
Projekat je podržao veliki broj organizacija, uključujući Bell Laboratories Inc., Blue Action Fund, Global Environmental Facility, Conservation International Foundation, Razvojnu banku Latinske Amerike, Durrell Wildlife Conservation Trust i mnoge druge.
Uspeh obnove kornjača na Floreani daje nadu za slične projekte širom sveta. Pokazuje da čak i vrste za koje se verovalo da su izumrle mogu ponovo zaživeti, ako postoji dovoljno genetskog materijala i ako zajednice, naučnici i vlade rade zajedno sa dugoročnom posvećenošću. Ekološki procesi koje ove kornjače obnavljaju nadilaze samu vrstu i podržavaju čitave mreže života, kako na kopnu, tako i u okolnim vodama.
Foto: Freepik/DejaVu Designs
