Zelene finansije predstavljaju vrstu finansijskih aktivnosti koje podržavaju prelazak na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika, sa ciljem rešavanja ekoloških rizika sa kojima se danas suočavamo. One podržavaju finansiranje projekata koji smanjuju emisiju gasova sa efektom staklene bašte i podstiču korišćenje obnovljivih izvora energije.
Istraživanja pokazuju da je jedan od glavnih faktora koji je doprineo rastu zelenih finansija upravo široka upotreba digitalnih alata.
Evolucija zelenih finansija
Koreni zelenih finansija mogu se pratiti do šireg ekološkog pokreta koji je dobio zamah tokom sedamdesetih godina prošlog veka. U tom periodu raste svest o ekološkim problemima, obeležava se prvi Dan planete Zemlje 1970. godine, a osnivaju se i regulatorna tela poput Američke agencije za zaštitu životne sredine (EPA).
Ideja da finansijska tržišta mogu da se koriste za unapređenje ekološke održivosti počela je da se oblikuje tokom osamdesetih i devedesetih godina. Jedan od prvih primera bio je plasman zelenih obveznica Evropske investicione banke 2007. godine, prenosi Happy Eco News.
Dvehiljadite godine predstavljale su period značajnog širenja i formalizacije zelenih finansija. Kjoto protokol, koji je stupio na snagu 2005. godine, uveo je mehanizme poput Mehanizma čistog razvoja (CDM), koji je omogućio stvaranje karbonskih kredita. Ovi mehanizmi otvorili su nove finansijske podsticaje za ulaganje u zelene projekte, posebno u zemljama u razvoju.
Savremeni pokret zelenih finansija dodatno je ubrzan Pariškim sporazumom iz 2015. godine, kojim se 196 država obavezalo na ograničavanje globalnog zagrevanja. Taj sporazum stvorio je okvir koji je podstakao vlade, banke i investicione fondove da kapital usmere ka klimatski održivim projektima.
Tokom 2023. godine, Direktiva Evropske unije o izveštavanju o održivosti kompanija (CSRD) stupila je na snagu u punom obimu, zahtevajući od velikih kompanija da objavljuju standardizovane podatke o emisijama, biodiverzitetu i radnim praksama. U SAD-u je pravilo SEC-a poznato kao “Names Rule” propisalo da fondovi koji nose oznaku ESG zaista moraju ulagati u imovinu koja odgovara tim kriterijumima. Ova pravila donela su veću odgovornost tržištu koje je često bilo kritikovan zbog „greenwashing“-a.
Do 2025. godine globalno izdavanje zelenih obveznica i zajmova dostiglo je rekordne nivoe, a ukupna vrednost održivih finansijskih instrumenata iznosila je 1,6 biliona dolara, prema podacima TD Securities.
Tržište se zatim proširilo i izvan obveznica. ESG akcijski fondovi postali su izuzetno popularni, dok su kompanije poput BlackRocka, Vanguarda i Amundija lansirale desetine fondova koji biraju kompanije prema ekološkim, društvenim i upravljačkim kriterijumima.
Mnogi od tih fondova tokom 2025. godine ostvarili su rezultate jednake ili bolje od tradicionalnih investicionih indeksa, što je privuklo investitore koji su ranije sumnjali da održivo investiranje može doneti konkurentne prinose.
Danas ukupna vrednost održivih investicija pod upravljanjem samo u SAD-u iznosi oko 6,6 biliona dolara, prema podacima US SIF Foundation. Na globalnom nivou, očekuje se da će ESG imovina dostići 45,6 biliona dolara do kraja 2026. godine.
Kako su digitalni alati učinili održivo investiranje dostupnijim
Glavni faktor koji je doprineo rastu održivog investiranja jeste činjenica da je investitorima danas mnogo lakše da ulažu „zeleno“. Novi digitalni finansijski alati omogućili su jednostavno pronalaženje i ulaganje u održive investicije.
ESG filteri
Najbolje digitalne platforme danas poseduju alate i filtere koji investitorima omogućavaju da lako biraju akcije prema održivim kriterijumima. Na primer, investitori mogu preko aplikacija za trgovinu odabrati različite kriterijume održivosti, poput principa „bez štete“, i pronaći akcije koje odgovaraju njihovim vrednostima. Neki alati omogućavaju i poređenje tih akcija ili fondova sa regulatornim pravilima Evropske unije, poput MiFID II direktive ili SFDR regulative.
Robo-savetnici sa održivim portfolijima
Investicione platforme dodatno su pojednostavile održivo ulaganje. Korisnicima je dovoljno da odgovore na nekoliko pitanja o svojim vrednostima, nakon čega AI robo-savjetnici automatski kreiraju portfolio. Platforme poput Carbon Collective i EarthFolio fokusiraju se isključivo na ESG fondove i ETF-ove.
Frakcione akcije i mikroinvestiranje
Jedna od najvećih prepreka održivom investiranju nekada je bila cena, jer su mnogi zeleni ETF fondovi bili preskupi za male investitore. Međutim, ulaganje u frakcione akcije uklonilo je ovu prepreku, omogućavajući kupovinu dela akcije u ETF-ovima čiste energije već za jedan dolar. Tako nova generacija mladih investitora mnogo lakše ulaže u održivu budućnost.
ESG analiza uz pomoć veštačke inteligencije
AI alati dodatno su olakšali procenu održivosti kompanija. Platforme poput MSCI-ja i Sustainalytics-a koriste veštačku inteligenciju za analizu hiljada podataka iz finansijskih izveštaja i lanaca snabdevanja kako bi kreirale ESG rejtinge rizika. Mali investitori danas tim ocenama mogu direktno pristupiti preko svojih brokerskih platformi.
Tržište u pokretu
Digitalni alati poput TradingView-a omogućili su praktično svakome ko ima pametni telefon i 50 dolara da napravi portfolio koji odgovara njegovim ekološkim vrednostima. Pored toga, zelene investicije mogu donositi prinose uporedive sa akcijama bilo kog drugog sektora.
Tržište zelenih finansija prošlo je dug put od nišnih fondova i jednostavnih filtera za akcije do tržišta vrednog više biliona dolara koje podržavaju regulative širom sveta. Kako sve više ljudi dobija pristup finansijskim tržištima, analitičari očekuju da će se ove brojke u bliskoj budućnosti dodatno udvostručiti.
Foto: Magnific/freepik
