Sedite dok čitate ovaj tekst? Iako deluje bezazleno, stručnjaci upozoravaju da dugotrajno sedenje može ozbiljno da ugrozi zdravlje, čak i kod ljudi koji ne puše i povremeno vežbaju.

Sve više istraživanjapokazuje da sedelački način života postaje jedan od najvećih zdravstvenih problema modernog doba, a posledice mogu biti ozbiljne za srce, krvne sudove, metabolizam i mentalno zdravlje.

Sedenje duže od osam sati dnevno nosi ozbiljan rizik

Istraživači su analizirali 13 velikih studija sa više od milion ispitanika i zaključili da sedenje duže od osam sati dnevno, bez dovoljno fizičke aktivnosti, nosi rizik smrtnosti uporediv sa pušenjem i gojaznošću.

Druga velika analiza, koja je obuhvatila oko 800.000 ljudi, pokazala je da osobe koje najviše sede imaju i do 150 odsto veći rizik od bolesti i prerane smrti u odnosu na one koji sede najmanje.

Šta se dešava u telu tokom dugog sedenja?

Srce i krvni sudovi

Ljudi koji većinu dana provode sedeći imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti. Tokom dugog sedenja usporava se protok krvi, a masne naslage se lakše talože u krvnim sudovima, što povećava rizik od srčanog i moždanog udara.

Istraživanja pokazuju da osobe koje dugo sede imaju oko 34 odsto veći rizik od smrti izazvane bolestima srca i krvnih sudova.

Šećer u krvi i dijabetes

Sedelački način života povećava rizik od insulinske rezistencije, dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma, posebno kod osoba koje imaju višak kilograma.

Mentalno zdravlje

Dugotrajno sedenje povezano je i sa većim rizikom od depresije. Prema istraživanjima, osobe koje najviše sede imaju oko 14 odsto veći rizik razvoja simptoma depresije.

Srčani mišić

Kardiolog dr Benjamin Levin iz UT Southwestern Medical Centera upozorava da dugotrajna fizička neaktivnost može dovesti do ukrućivanja leve komore srca, dela koji pumpa krv bogatu kiseonikom kroz telo.

Kada srčani mišić izgubi elastičnost, raste krvni pritisak i povećava se rizik od srčane slabosti.

Da li je dovoljno vežbati samo vikendom?

Mnogi veruju da mogu da nadoknade višesatno sedenje treningom ili rekreacijom vikendom, ali nova istraživanja pokazuju da to nije dovoljno.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno, ali stručnjaci upozoravaju da telo traži redovno kretanje tokom cele sedmice.

Studija Massachusetts General Hospitala pokazala je da dugotrajno sedenje povećava rizik od srčanih aritmija, srčanog udara i srčane slabosti čak i kod ljudi koji formalno ispunjavaju preporuke o fizičkoj aktivnosti.

Posebno je rizično između 35. i 55. godine

Stručnjaci upozoravaju da ljudi između 35. i 55. godine često najviše vremena provode sedeći zbog posla, stresa i svakodnevnih obaveza.

Dobra vest je da promena navika može značajno da popravi stanje organizma. Istraživanja pokazuju da se srce može „trenirati“ i da redovna fizička aktivnost poboljšava elastičnost srčanog mišića i kondiciju.

Male promene mogu napraviti veliku razliku

I kratka dnevna aktivnost može pomoći u smanjenju zdravstvenih rizika povezanih sa sedenjem.

Istraživanje objavljeno u British Journal of Sports Medicine pokazalo je da već 22 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno može značajno da smanji negativne posledice sedelačkog načina života.

Šta možete da uradite već danas?

• ustanite i prošetajte na svakih 60 do 90 minuta,
• telefonirajte stojeći ili u hodu,
• koristite stepenice umesto lifta,
• prošetajte deset minuta nakon ručka,
• deo sastanaka obavite u hodu kada god je moguće.

Telo pamti svaki sat sedenja

Za razliku od pušenja, prekomerno sedenje mnogi ne doživljavaju kao opasnu naviku jer je postalo deo svakodnevice – sedimo na poslu, u automobilu, kod kuće i ispred ekrana.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da telo pamti svaki sat bez kretanja. Bolovi u leđima, umor, ukočenost, loš san ili zadihanost pri penjanju uz stepenice često nisu samo znak starenja, već upozorenje da se premalo krećemo.

Foto: redd-francisco/sid-leigh/unsplash