Možda ništa bolje ne pokazuje koliko su flamingosi novi stanovnici Venecijanske lagune od činjenice da za njih u lokalnom venecijanskom dijalektu ne postoji posebna reč.

Međutim, ove bledoružičaste ptice, koje se na italijanskom zovu fenicotteri, danas u rekordnom broju pristižu u Veneciju. Stručnjaci veruju da bi ekološki projekti obnove degradiranih močvarnih područja mogli dodatno da prošire njihovo stanište, pa čak i da ih podstaknu da se trajno nastane i gnezde u laguni.

Flamingosi, koji su najpoznatiji po kolonijama za gnežđenje u Španiji i Francuskoj, počeli su da se pojavljuju u prostranoj Venecijanskoj laguni početkom 2000-ih godina. Najčešće su boravili u ribarskim dolinama i muljevitim plićacima na njenim najudaljenijim delovima, dok su u istorijskom centru Venecije, poznatom po kanalima i velikom broju turista, viđani veoma retko.

Venecijanska laguna postaje neočekivano utočište za flamingose

Ekolozi smatraju da dolazak flamingosa u Veneciju, zajedno sa širenjem njihovog areala širom Evrope, predstavlja pokazatelj dobrog zdravstvenog stanja lagune i njene pogodnosti kao područja za ishranu.

Prošle godine broj flamingosa koji prezimljavaju u Veneciji dostigao je rekordnih gotovo 24.000 jedinki, što je za 6.000 više nego godinu dana ranije. Ornitolog Alesandro Sartori ističe da ti podaci „pozicioniraju Venecijansku lagunu među najvažnija zimovališta flamingosa u čitavom području njihovog rasprostranjenja“, prenosi Euronews.

Sartori svake nedelje obilazi lagunu čamcem u potrazi za dokazima gnežđenja, što bi ukazivalo na stvaranje samoodržive kolonije u Veneciji. Za sada nema novih znakova takvog razvoja događaja. Dva pokušaja gnežđenja, 2008. i 2013. godine, u severnim ribarskim dolinama lagune završila su se neuspešno zbog nepovoljnih vremenskih prilika, uključujući snažan grad koji je usmrtio desetine ptica.

Više od 90 odsto flamingosa zabeleženih tokom prošlogodišnjeg popisa nalazilo se u severnom delu lagune, gde se prostiru velike površine prirodnih slanih močvara. Ptice privlače i tradicionalne ribarske doline – poluprirodna močvarna područja okružena nasipima koja obiluju hranom, ali ih istovremeno dovode u kontakt i potencijalni sukob sa ljudima.

Venecija pokušava da vrati izgubljene močvare

Novi projekat obnove slanih močvara u izolovanijem južnom delu lagune, daleko od istorijskog centra i industrijske luke, otvara mogućnost da se broj flamingosa poveća i na tom području.

Obnovljena staništa trebalo bi da nastanu u delu lagune koji je posebno pogođen erozijom močvara. Istovremeno, to bi moglo da usmeri deo populacije flamingosa dalje od severnih zona gde se njihovi interesi češće prepliću sa ljudskim aktivnostima.

Venecijanska laguna prostire se na oko 550 kvadratnih kilometara. Nekada su gotovo polovinu njene površine činile slane močvare. Danas one zauzimaju svega oko sedam odsto ukupne površine, a približno polovina tog prostora nastala je kroz projekte obnove.

Prema rečima Džejn da Mosto, izvršne direktorke organizacije „We Are Here Venice“, koja je lokalni partner u petogodišnjem projektu EU WaterLANDS vrednom 23,6 miliona evra, najveća oštećenja zabeležena su u centralnom i južnom delu lagune.

Uzrok tome su prirodna erozija, ali i produbljivanje brodskih kanala radi pristupa industrijskoj luci Marghera šezdesetih godina prošlog veka.

„Od tada je došlo do mnogo šire erozije i gubitka sedimenta, do te mere da je Venecija danas na putu da postane morski zaliv“, upozorava Da Mosto. „Projekat obnove močvara treba da pokaže da je moguće zaustaviti taj trend i promeniti tok istorije.“

Dobit za klimu i biodiverzitet

Obnova slanih močvara povećava sposobnost lagune da apsorbuje ugljen-dioksid, jedan od glavnih gasova sa efektom staklene bašte, a istovremeno ublažava posledice porasta nivoa mora.

Ipak, stručnjaci naglašavaju da bi za značajniji klimatski efekat bilo potrebno obnoviti mnogo veće površine. Cilj projekta EU jeste da pokaže kako se ovakvi poduhvati mogu primeniti u većem obimu.

Od koristi bi mogli da budu i flamingosi, jer se sa obnovom močvara povećava i biodiverzitet. Tim Džejn da Mosto istražuje načine da na rekonstruisanim područjima poveća broj biljnih i životinjskih vrsta, uključujući sadnju biljaka koje smanjuju eroziju i čine močvare otpornijim.

Na muljevitim površinama gde se trenutno radi već postoje tragovi prisustva flamingosa – uglavnom u vidu ružičastih pera. Tokom jednog nedavnog obilaska, istraživači su u daljini primetili jato od više od 30 flamingosa, koje je odletelo nakon što su ih glasni vivci upozorili na prisustvo ljudi.

Sartori veruje da obnova močvara već daje prve rezultate. Tokom poslednje tri godine broj flamingosa u južnom delu lagune porastao je sa svega nekoliko jedinki na čak 300 do 400 tokom pojedinih perioda.

„Nadamo se da će upravo na ovim močvarama pronaći mesta za gnežđenje, kao što su to učinili u drugim delovima Mediterana“, kaže on.

Novi stanovnici Venecije mogli bi da privuku drugačije turiste

Prisustvo flamingosa dodatno naglašava značaj venecijanskog ekosistema i pruža posetiocima priliku da grad i okolna ostrva posmatraju ne samo kroz istoriju i umetnost, već i kroz njihovu prirodnu vrednost.

Ipak, turisti koji se nadaju da će flamingose lako uočiti tokom šetnje Venecijom verovatno će ostati razočarani. Novinari agencije AP morali su da putuju čamcem gotovo sat vremena kako bi ih videli.

Flamingosi uglavnom borave u plitkim i teško dostupnim delovima lagune, gde je za bezbednu plovidbu potrebno dobro poznavanje plime, oseke i kanala. Čak i kada se posmatraju iz daljine, ptice su veoma osetljive na uznemiravanje i brzo poleću.

Sartori ipak veruje da bi posmatranje flamingosa moglo da postane češće kako njihova populacija bude rasla. Već sada ih je povremeno moguće videti sa obala ostrva Murano i Burano, iako su u istorijskom centru Venecije još uvek retkost.

„Naravno, to uvek mora da se radi uz poštovanje životinja, sa bezbedne udaljenosti i bez ometanja njihovog svakodnevnog života“, zaključuje on.

Foto: Magnific/jcomp