Kesice šećera uz kafu, mini pakovanja kečapa i majoneza u restoranima, kao i male bočice šampona i kupki u hotelskim kupatilima decenijama su bili sastavni deo svakodnevice. Međutim, Evropska unija odlučila je da upravo takva pakovanja postanu deo prošlosti u okviru nove strategije za smanjenje ambalažnog otpada i prelazak na održivije modele potrošnje.
Nova Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), koja je stupila na snagu početkom 2025. godine, predstavlja jedan od najambicioznijih evropskih pokušaja da se smanji količina otpada koju proizvodi sektor ambalaže. Cilj je da se smanji upotreba jednokratnih pakovanja, poveća reciklaža i podstakne upotreba višekratnih rešenja širom Evropske unije.
Prva promena koju će potrošači primetiti odnosi se na restorane, kafiće i hotele. Od 12. avgusta 2026. godine ugostiteljski objekti više neće moći da koriste jednokratne kesice za začine i dodatke za goste koji konzumiraju hranu i piće u samom objektu. To se odnosi na pojedinačna pakovanja kečapa, majoneza, soja sosa, senfa, šećera, mleka za kafu i sličnih proizvoda. Umesto njih, očekuje se korišćenje dopunjivih dozatora, staklenih flašica ili drugih višekratnih rešenja.
Važno je napomenuti da zabrana neće važiti za proizvode namenjene dostavi i hrani za poneti, niti za određene zdravstvene ustanove gde su jednokratna pakovanja neophodna iz higijenskih razloga.
Još veće promene očekuju hotelsku industriju. Od 2030. godine biće zabranjeno stavljanje na tržište jednokratnih pakovanja kozmetičkih i higijenskih proizvoda namenjenih smeštajnim objektima. To praktično znači da će male bočice šampona, gelova za tuširanje, losiona i sličnih proizvoda, koje su godinama bile standard u hotelskim sobama, postepeno nestati. Umesto njih, hoteli će se oslanjati na dopunjive dozatore i druge sisteme višekratne upotrebe.
Evropska komisija navodi da cilj nije potpuna zabrana jednokratne ambalaže, već uklanjanje onih formata koji se smatraju nepotrebnim i za koje već postoje održivije alternative. Kao primere takvih pakovanja Komisija upravo navodi male kesice za sosove i mini bočice kozmetike u hotelima.
Razlozi za ovakve mere leže u sve većem problemu ambalažnog otpada. Prema podacima Evropske komisije, ambalaža čini značajan deo ukupne potrošnje plastike u Evropi, dok svaki stanovnik Evropske unije godišnje proizvede oko 186 kilograma ambalažnog otpada. Zbog toga je postavljen cilj da se količina otpada od ambalaže po stanovniku smanji za 15 odsto do 2040. godine.
Nova pravila deo su šire evropske strategije za razvoj cirkularne ekonomije, u kojoj se proizvodi i ambalaža koriste duže, ponovo pune i recikliraju umesto da završavaju kao otpad nakon samo jedne upotrebe. Evropska unija želi da sva ambalaža na njenom tržištu do 2030. godine bude pogodna za reciklažu na ekonomski održiv način, uz istovremeno smanjenje upotrebe novih sirovina.
Za potrošače će ove promene možda značiti odustajanje od nekih navika koje su decenijama bile uobičajene. Ipak, za evropske institucije upravo su takva mala pakovanja postala simbol mnogo većeg problema – ogromne količine otpada nastalog iz proizvoda koji se koriste svega nekoliko sekundi, a ostavljaju posledice na životnu sredinu godinama.
Foto: Canva/Freepik/frimufilms
