U severnom delu Atlantskog okeana, južno od Grenlanda i Islanda, nalazi se veliko područje vode koje se ponaša veoma neobično. Dok se ostatak okeana zagreva, ovo područje postaje sve hladnije. Nova studija tvrdi da je konačno pronašla odgovor na ovu misteriju – i da je reč o zabrinjavajućem znaku da se svet približava jednoj od najopasnijih klimatskih prekretnica.
Ova zona okeana, poznata kao „hladna mrlja” (cold blob) ili „rupa u zagrevanju” (warming hole), ohladila se za gotovo jedan stepen Celzijusa od 1900. godine.
Šta se dešava?
Naučnici već dugo raspravljaju o tome šta uzrokuje ovu pojavu. Jedna teorija bila je da se okean hladi zbog gubitka toplote sa površine, izazvanog promenama u vetrovima i oblacima. Druga je tvrdila da je reč o posledici slabljenja ključnog sistema okeanskih struja koje prenose toplotu širom planete. Nova istraživanja podržavaju upravo drugu teoriju – a to nosi ozbiljne posledice.
U pitanju je Atlantska meridionalna cirkulacija prevrtanja (AMOC), sistem koji funkcioniše poput ogromne okeanske pokretne trake. On prenosi toplu vodu iz tropskih krajeva ka severnoj hemisferi, gde se ona hladi, tone u dubinu i potom vraća nazad ka jugu.
Brojna istraživanja ukazuju na to da ovaj sistem slabi zbog globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim aktivnostima. Topljenje ledenih masa unosi velike količine slatke vode u okean, remeteći osetljivu ravnotežu temperature i saliniteta od koje AMOC zavisi. Neki naučnici upozoravaju da bi sistem mogao da dostigne kritičnu tačku već tokom ovog veka, nakon čega bi njegov kolaps postao neizbežan.
Posledice gašenja AMOC-a bile bi globalne. Nivo mora na istočnoj obali SAD rastao bi mnogo brže, Evropa bi mogla da se suoči sa ekstremno hladnim zimama, dok bi promene u monsunskim obrascima u Africi dovele do dugotrajnih suša.
Trag koji vodi do usporavanja okeanskih struja
Mnogi istraživači smatraju da je upravo „hladna mrlja” svojevrsni otisak prsta promena u AMOC-u, jer je to područje u koje ovaj sistem donosi veliki deo svoje toplote.
Kako bi bolje razumeli šta se dešava u ovom delu Atlantika, autori studije kombinovali su podatke o temperaturi okeana prikupljene instrumentima i satelitima sa klimatskim modelima.
Rezultati su pokazali da se zahlađenje ne događa samo na površini, već i u dubokim slojevima okeana, gde vremenski uslovi poput vetrova i oblaka imaju znatno manji uticaj.
„Svi pokazatelji upućuju na uticaj AMOC-a“, rekao je Stefan Ramstorf, jedan od autora studije i profesor fizike okeana na Univerzitetu u Potsdamu. Prema njegovim rečima, promene u transportu toplote kroz okean direktno uzrokuju hlađenje ove oblasti.
On dodaje da postoje i brojni drugi dokazi da AMOC slabi, nezavisno od fenomena „hladne mrlje“. Neka istraživanja sugerišu da je sistem danas najslabiji u poslednjih oko hiljadu godina.
I dalje postoje otvorena pitanja
Nisu svi naučnici u potpunosti uvereni da je misterija rešena.
Rene van Vesten, istraživač mora i atmosfere sa Univerziteta u Utrehtu, koji nije učestvovao u studiji, podseća da su prethodna istraživanja pokazala kako se „hladna mrlja” može stvoriti i isključivo pod uticajem atmosferskih promena. Ipak, činjenica da je nova studija došla do sličnih rezultata koristeći različite skupove podataka, prema njegovim rečima, dodatno jača njene zaključke.
Slično mišljenje ima i Dejvid Tornali, profesor okeanskih i klimatskih nauka sa Univerzitetskog koledža u Londonu. On smatra da studija pruža dodatne dokaze o vezi između „hladne mrlje” i slabljenja AMOC-a, ali upozorava da je količina direktnih merenja iz okeana i dalje ograničena.
„Dostupni podaci predstavljaju dobru aproksimaciju stvarnosti, ali ne i njen savršen prikaz“, istakao je.
Zbog toga, kažu stručnjaci, još uvek postoje određene neizvesnosti i malo je verovatno da će ova studija biti poslednja reč o jednom od najvažnijih klimatskih pitanja današnjice.
Džonatan Bejker, viši klimatski naučnik britanske meteorološke službe, zaključuje da ovo istraživanje pre svega predstavlja dodatni dokaz da AMOC utiče na nastanak „hladne mrlje“, ali ne i konačan odgovor na pitanje šta se tačno dešava u severnom Atlantiku.
Foto: Magnific/wirestock
