Ovogodišnja Nedelja klimatske akcije u Londonu razlikuje se od prethodnih – i to ne samo zbog toplotnog talasa. Jedan od događaja posvećen upravo uticaju ekstremnih vrućina otkazan je zato što je sala u kojoj je trebalo da bude održan, u zgradi Londonske škole ekonomije, bila – previše vruća.
Panel je trebalo da se održi u gotovo stotinu godina staroj zgradi koja, kao i mnoge druge u Velikoj Britaniji, koristi prirodnu ventilaciju i ventilatore umesto klima-uređaja. Organizatori su procenili da bi održavanje događaja predstavljalo rizik po zdravlje učesnika.
Ali osim toga, ovogodišnji skup prati osećaj da se nešto menja.
Ričard Foland, direktor za javne politike u nezavisnom finansijskom istraživačkom centru Carbon Tracker, kaže da je razlog delom i slabljenje značaja Klimatske nedelje u Njujorku.
„Više se dešava ovde nego ikada ranije“, rekao je Foland.
Prema podacima organizatora, više od 75.000 učesnika iz vlada, kompanija, finansijskog sektora i organizacija civilnog društva učestvuje na čak 1.300 događaja posvećenih ubrzanju klimatske akcije.
London oborio junski temperaturni rekord
Usred konferencije, Velika Britanija je u sredu zabeležila najvišu junsku temperaturu u istoriji merenja – 35,8 stepeni Celzijusa na jugu Engleske.
U trenutku pisanja ovog teksta temperatura u Londonu iznosila je 32 stepena, što je čak 12,3 stepena više od prosečne maksimalne junske temperature u periodu od 1961. do 1990. godine.
Foland smatra da je dodatni podsticaj dala i konferencija održana u aprilu u kolumbijskom gradu Santa Marta, gde su se predstavnici 57 država prvi put okupili na globalnom samitu posvećenom planiranju postepenog napuštanja fosilnih goriva.
„Vlade su jasno poručile da podržavaju kontrolisano i plansko ukidanje fosilnih goriva kroz uređenu tranziciju koja mora biti u skladu sa naučnim saznanjima. To je stvorilo novi politički zamah koji bi mogao da traje sve do konferencije COP31“, rekao je Foland.
Evropa pod toplotnim udarom
Ekstremne vremenske prilike nisu pogodile samo Britaniju. Rekordne temperature širom Evrope izazvale su poremećaje u saobraćaju, zatvaranje škola i turističkih atrakcija, dok su u pojedinim oblastima temperature bile i do 18 stepeni više od uobičajenih za ovo doba godine.
Meteorolozi ovaj toplotni talas povezuju sa fenomenom poznatim kao Omega blok, atmosferskim obrascem koji zarobljava vreo vazduh iznad jednog područja i omogućava da temperature rastu iz dana u dan.
Ekstremne vrućine širom sveta povećavaju broj slučajeva toplotne iscrpljenosti, čiji simptomi uključuju vrtoglavicu, glavobolju, drhtavicu i izraženu žeđ. Stručnjaci upozoravaju da je važno rashladiti organizam u roku od 30 minuta kako stanje ne bi preraslo u toplotni udar.
Najugroženije zemlje sveta zbog klimatskih promena, zajedno sa vodećim razvojnim bankama, pokrenule su novu inicijativu kako bi obezbedile povoljnije finansiranje država koje se sve češće suočavaju sa klimatskim katastrofama i rastućim dugovima.
Vijetnam je zbog rekordne potrošnje električne energije izazvane vrućinama pozvao građane i kompanije da štede struju, dok se u pojedinim delovima zemlje očekuju temperature više od 40 stepeni.
U Sjedinjenim Američkim Državama, više od 4,7 miliona ljudi izgubilo je pravo na pomoć za kupovinu hrane nakon stupanja na snagu poreskih i budžetskih reformi administracije predsednika Donalda Trampa.
„Gradovi nisu građeni za ovakve vrućine“
Helen Klarkson, izvršna direktorka međunarodne organizacije Climate Group, upozorava da ekstremne temperature menjaju svakodnevni život.
„Evropski gradovi nisu projektovani za ovakve uslove. Deca ne idu u školu, zaposlenima se savetuje da ostanu kod kuće, bolnice i domovi za stare teško funkcionišu, železničke šine se deformišu, a ljudi – posebno oni najugroženiji – gube živote.
Nauka je postala stvarnost koju više ne možemo da ignorišemo. Vlade moraju ubrzati elektrifikaciju, smanjiti upotrebu fosilnih goriva i učiniti gradove pogodnim za život. Ovaj toplotni talas još je jedno ozbiljno upozorenje.“
Bioskop kao utočište od vrućine
Ako se pitate kako da se rashladite u gradu koji je građen da zadržava toplotu, možda je odgovor – bioskop.
„Što je toplije napolju, bioskop sve više postaje mesto utočišta“, kaže Loran Ditoa, upravnik tri bioskopa u Ženevi koji penzionerima tokom dana nude besplatne projekcije kako bi se sklonili od visokih temperatura.
Foto: Magnific/wirestock
