Na konferenciji Serbia Goes Green održanoj u Previrednoj komori Srbije, Alijansa za cirkularna pakovanja uputila je jasan apel domaćoj javnosti i donosiocima odluka da održivost više nije pitanje reputacije i korporativnog imidža, već eliminacioni uslov za pristup evropskom tržištu. Sa uvođenjem novih evropskih regulatornih stubova – PPWR (Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu), CBAM (prekogranična taksa na ugljenik) i EPR (produžena odgovornost proizvođača) – pravila konkurentnosti privrede iz korena se menjaju. Kompanije iz Srbije koje izvoze u Evropsku uniju više neće biti ocenjivane isključivo na osnovu kvaliteta i cene proizvoda, već prema strogim ekološkim parametrima koji podrazumevaju procenat reciklata u ambalaži, dizajn prilagođen za reciklažu i precizno verifikovan ugljenični otisak.
PPWR: Ambalaža ispod 70% reciklabilnosti ide u zabranu od 2030. Godine
Nova EU Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu postavlja rigorozne i obavezujuće ciljeve do 2030. godine. Dizajn ambalaže postaje ključna poslovna, a ne samo tehnička odluka, jer prema podacima Evropske komisije čak osamdeset odsto ekološkog uticaja proizvoda nastaje upravo u fazi projektovanja. Nova pravila uvode obaveznu klasifikaciju ambalaže na razrede. Razred A zahteva preko devedeset pet odsto reciklabilnosti kroz čiste i jednostavne strukture koje će tržište favorizovati. Razred B podrazumeva najmanje osamdeset odsto reciklabilnosti uz potrebu za dodatnim sortiranjem, dok razred C označava najmanje sedamdeset odsto reciklabilnosti uz složenije i skuplje procese prerade. Sva ambalaža koja se nađe ispod ove granice od sedamdeset odsto suočiće se sa potpunom zabranom plasmana na tržište Evropske unije od 2030. godine. Istovremeno, do te iste godine PET ambalaža za hranu moraće da sadrži najmanje trideset odsto reciklata. Kroz sistem eko-modulacije, lošiji razredi ambalaže plaćaće drastično više naknade za produženu odgovornost proizvođača, što direktno ugrožava finansijsku stabilnost izvoznika.
„Ključni izazov i pitanje svih pitanja za našu industriju jeste pristup kvalitetnim sekundarnim sirovinama, jer bez sigurnih izvora sertifikovanog reciklata nećemo moći da ispunimo zakonske kvote. Da bismo do tog materijala uopšte došli, moramo hitno uspostaviti efikasan način sakupljanja koji se oslanja na uvođenje kaucione legislative, ali i na drastično unapređenje primarne selekcije na pragu doma”, izjavio je podpredsednik Alijanse za cirkularna pakovanja i Generalni direktor za reciklirani papir za region Balkana., dr Goluba Markovića i dodao: “Alijansa za cirkularna pakovanja je potpuno spremna za otvoren dijalog sa nadležnim institucijama i svim relevantnim stakeholderima kako bismo zajednički izgradili ovaj održivi model. Moramo prekinuti zabludu da je PPWR samo ekološka regulativa, jer je ovo pre svega stroga industrijska utakmica u kojoj srpski izvoz bez čistih podataka i sirovina postaje preskup i nekonkurentan. Privreda Srbije jednostavno ne može sama da iznese ovu tranziciju bez hitnog uspostavljanja nedostajuće nacionalne infrastrukture.“
Gde je Srbija danas? Realnost na terenu i izazovi za privredu
Podaci Alijanse ukazuju na dubok jaz između domaćih kapaciteta i evropskih standarda. Trenutna stopa recikliranog komunalnog otpada u Srbiji iznosi tek nešto iznad 15 odsto, dok je prosek Evropske unije blizu 49 odsto. Dodatno, svega 28 odsto stanovništva u Srbiji ima pristup uslugama recikliranja, dok više od 13 odsto otpada u potpunosti završava van sistema. Veliki problem predstavlja i to što je čak 30 odsto ambalaže u zemlji neprijavljeno, usled nedostatka Nacionalnog registra ambalaže, adekvatnih laboratorija za procenu reciklabilnosti i potpune sledljivosti materijala. Da bi opstala na evropskom tržištu, industriji Srbije biće neophodno više od deset hiljada tona kvalitetnog PET i PP reciklata godišnje za prehrambenu industriju.
Depozitni sistem i primarna selekcija kao jedini spas
Kako bi ambalaža proizvedena u Srbiji ostala konkurentna na tržištu Evropske unije, uvođenje kaucionog sistema i efikasnog upravljanja otpadom postalo je strateško pitanje domaće privrede. Građani moraju dobiti infrastrukturu i motivaciju da otpad odlažu pravilno, što se rešava uvođenjem depozitnog sistema koji vraća novac za predatu ambalažu. Paralelno sa tim, lokalne samouprave moraju omogućiti da građani na pragu svog doma mogu odvojeno i čisto da odlože papir, karton i ostalu ambalažu koju kaucioni sistem ne pokriva. Tek tada će privreda dobiti resurse potrebne za opstanak na tržištu. Srbija mora hitno formirati i nezavisno regulatorno telo koje će kontrolisati operatere, sprečiti prelivanje odgovornosti i zaštititi javni interes kroz eko-modulaciju naknada, jer vreme za prilagođavanje brzo ističe.
Foto: Goran Zlatković
