Koliko puta ste izašli iz prodavnice sa plastičnom kesom koju ste već po dolasku kući bacili? Verovatno više puta nego što možete da izbrojite. Ona svoj posao obavi za desetak minuta, a onda ostane iza nas još stotinama godina.
U tome i jeste paradoks: ono što nama traje tek jedan odlazak u kupovinu, priroda nosi mnogo duže nego što ćemo mi pamtiti da smo tu kesu uopšte imali. Na to nas svakog 3. jula podseća Međunarodni dan bez plastičnih kesa.
Predmet za jednokratnu upotrebu sa dugoročnim posledicama
Plastična kesa je postala deo svakodnevice toliko da je gotovo i ne primećujemo. Uzmemo je na kasi, spakujemo namirnice i čim stignemo kući završava u kanti. Procenjuje se da je koristimo u proseku svega oko 12 minuta, dok u prirodi može da opstane i do 500 godina. Za to vreme ne nestaje – samo se postepeno raspada na sve sitnije komade, pretvarajući se u mikroplastiku koja završava u zemljištu, rekama, morima, ali i u lancu ishrane.
Zbog toga ono što deluje kao bezazlena navika zapravo ima mnogo veće posledice nego što na prvi pogled izgleda.
Problem nije jedna kesa, već milijarde njih
Pojedinačna plastična kesa možda neće napraviti razliku. Ali milijarde hoće.
Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) procenjuje da se širom sveta svake godine potroši oko pet biliona plastičnih kesa. Većina ih bude upotrebljena samo jednom, nakon čega završavaju na deponijama ili u prirodi, odakle ih vetar i voda lako odnesu do reka i mora.
Upravo zato plastične kese već godinama predstavljaju simbol kulture jednokratne upotrebe – uzmemo ih bez razmišljanja, a njihove posledice ostaju dugo nakon što ih zaboravimo.
Male navike koje imaju veliki efekat
Dobra vest je da za promenu nisu potrebni veliki potezi. Dovoljno je da se setimo cegera pre odlaska u prodavnicu ili da jednu kvalitetnu višekratnu torbu koristimo iznova. Jedna takva navika tokom godine može da zameni desetine, pa i stotine jednokratnih plastičnih kesa.
Zbog toga sve više država uvodi zabrane ili naplatu jednokratnih plastičnih kesa, a iskustva pokazuju da upravo ovakve mere značajno smanjuju njihovu upotrebu. Međutim, možda je još važnije to što menjaju naše navike. Jer održivost često ne počinje velikim odlukama, već malim izborima koje pravimo svakog dana.
Na kraju, pitanje nije da li nam je jedna plastična kesa potrebna. Pravo pitanje je da li nekoliko minuta praktičnosti vredi stotina godina koje će ostati iza nas.
Foto: Unsplash/mathias-reding
