Kada održivost nije samo profesija, već prirodan nastavak ličnih vrednosti, posao dobija drugačiji smisao. U novom intervjuu u okviru serijala ESG PULS, razgovaramo sa Stefanom Bićaninom, specijalistom za društveno odgovorno poslovanje i odnose s javnošću u Delhaize Serbia, koji govori o tome kako odgovorno poslovanje izgleda kada se iz strateških planova preseli u svakodnevnu praksu.
Moj posao i lična perspektiva
Da li ste u ovu oblast ušli s namerom, ili vas je posao doveo do nje, i šta vas je zadržalo?
Sa sigurnošću mogu reći da sam u ovu oblast ušao s namerom. Kao diplomirani ekolog, teme odgovornog i održivog poslovanja bile su mi bliske i pre ulaska u svet biznisa, pa je ovaj profesionalni put za mene bio prirodan izbor. Ono što me je zadržalo jesu pre svega dobra energija u timu, mogućnost kontinuiranog usavršavanja i učenja, ali i prilika da učestvujem u brojnim CSR inicijativama koje mom poslu daju dodatni smisao i osećaj ispunjenosti.
Održivost u kompanijama – praksa i uticaj
Kako odgovorno poslovanje izgleda u vašoj kompaniji kada se spuste strategije i prezentacije u svakodnevni rad?
Odgovorno poslovanje u našoj kompaniji najbolje se vidi kroz konkretne rezultate i inicijative koje smo realizovali tokom godina, a koje su doprinele da naše poslovanje bude suštinski odgovorno i održivo. ESG principi kod nas nisu samo deo strategije ili prezentacija – oni su postali svakodnevica i sastavni deo poslovnih odluka na svim nivoima.
Možda je najvažnije to što su principi održivog i odgovornog poslovanja duboko integrisani u naše operacije i način rada. Jedan od najboljih primera za to je program donacija hrane „Hrana za sve“. MAXI već više od decenije svakodnevno donira viškove hrane građanima kojima je pomoć potrebna. Na dnevnom nivou donira se oko 6,5 tona voća i povrća, pekarskih proizvoda i suve hrane, čime istovremeno doprinosimo smanjenju otpada od hrane i pružamo podršku zajednici.
Izazovi, kompromisi i put napred
Ako biste mogli da promenite jednu stvar u načinu na koji kompanije pristupaju održivosti, šta bi to bilo?
Drago mi je što sve veći broj kompanija održivost prepoznaje kao stratešku temu i pristupa joj suštinski, a ne samo deklarativno. Ipak, kada bih mogao da promenim jednu stvar, to bi bilo da kompanije još više ulažu u edukaciju i osnaživanje zaposlenih u ovoj oblasti.
Kada zaposleni osete da mogu lično da doprinesu i razumeju zašto su teme održivosti važne, održivost prestaje da bude samo strategija na papiru i postaje deo kulture kompanije i prirodan način rada. Upravo takav pristup dugoročno vodi ka odgovornijem, održivijem i zdravijem poslovanju.
Šira slika i lični pogled
Kada ste poslednji put pomislili: „ Ovo što radim ima smisla“, i zbog čega?
Jako često pomislim da ovo što radim ima smisla, posebno nakon realizacije društveno odgovornih aktivnosti na terenu, kada vidite konkretan uticaj koji one imaju na ljude i zajednicu.
Jedna od inicijativa koja mi je ostala posebno upečatljiva jeste prilagođavanje MAXI prodavnice u Ulici Cara Dušana 115a u Zemunu slepim i slabovidim osobama. Taj koncept razvili smo zajedno sa učenicima škole za decu oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ iz Zemuna, uz podršku UNICEF-a Srbija. Bila je to pionirska inicijativa i prva prodavnica tog tipa u Srbiji. Učešće u realizaciji jedne takve ideje i mogućnost da doprinesemo većoj inkluziji nešto je što sigurno nikada neću zaboraviti.
