Grčke vlasti uhapsile su članove italijanske grupe osumnjičene za krijumčarenje crvenog korala, nakon što su na egejskom ostrvu Skopelos otkrile koral izvađen sa morskog dna, čija se vrednost procenjuje na oko 800.000 evra.
Istraga je u toku, a nadležni proveravaju i kojim putem je koral trebalo da bude transportovan iz Grčke do Italije.
Slučaj sa Skopelosa mogao bi, međutim, biti samo deo mnogo šireg problema. Crveni koral vekovima se sakuplja u različitim delovima Mediterana, dok Italija tradicionalno ima jednu od ključnih uloga u njegovoj preradi i trgovini.
Grad Tore del Greko, u blizini Napulja, smatra se glavnim evropskim centrom za preradu korala i izradu nakita.
Koral iz različitih delova Mediterana stiže na italijansko tržište, gde se od sirovine izrađuju nakit i drugi proizvodi visoke vrednosti. Takva trgovina može biti legalna kada je koral prikupljen u skladu sa propisima zemlje porekla. Problem nastaje kada u isti lanac dospe koral iz ilegalnog izlova.
Zašto je crveni koral toliko vredan?
Vrednost crvenog korala zavisi od kvaliteta, veličine i stepena obrade. Prema izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), najkvalitetniji crveni koral može dostići cenu od čak 5.000 evra po kilogramu.
Potražnja je poslednjih godina dodatno porasla jer se crveni koral ponovo pojavio u kolekcijama velikih međunarodnih modnih kuća. Koristi se u luksuznom nakitu, odeći i modnim dodacima, uključujući kolekcije brendova poput Van Cleef & Arpels i Dolce & Gabbana.
Visoka cena, međutim, predstavlja dodatni pritisak na vrstu koja je po prirodi ograničen resurs.
Crveni koral (Corallium rubrum) raste izuzetno sporo, a velikim kolonijama potrebne su decenije da se formiraju. Zbog toga prekomerna eksploatacija može imati dugoročne posledice po populacije korala i morske ekosisteme.
Visoka tržišna vrednost podstakla je i razvoj ilegalnog tržišta, sa krijumčarskim rutama koje povezuju zemlje južne Evrope i severne Afrike sa evropskim tržištem. Prema istraživanju Earth Journalism Networka, u Alžiru se procenjuje da se čak tri tone korala godišnje ilegalno prokrijumčare u Evropu, pri čemu je Italija jedna od ključnih destinacija.
Najveći problem je teško pratiti poreklo korala
Jedan od najvećih izazova jeste upravo sledljivost. Kada sirovi koral stigne do radionica i bude pretvoren u nakit ili druge proizvode, mnogo je teže utvrditi odakle potiče i da li je izvađen legalno.
Zbog toga je Generalna komisija za ribarstvo Mediterana (GFCM), pri FAO, pokrenula poseban istraživački program posvećen crvenom koralu.
U programu, koji je trajao od 2020. do 2023. godine, učestvovalo je sedam mediteranskih zemalja, među kojima je bila i Grčka, preko Helenskog centra za istraživanje mora (HCMR).
Cilj je bio da se bolje utvrdi stanje populacija crvenog korala i unaprede sistemi upravljanja i praćenja njegovog porekla. Ipak, u Grčkoj i dalje postoje značajne praznine u znanju o rasprostranjenosti ove vrste.
„Morsko dno Grčke nije mapirano“, objašnjava Marija Salomidi, istraživačica HCMR-a i glavna istraživačica projekta.
Naučnici su identifikovali pojedina područja u kojima postoje formacije crvenog korala, ali još nemaju potpunu sliku o veličini i rasprostranjenosti populacija.
Istovremeno, morsko dno je pod pritiskom različitih ljudskih aktivnosti. Kako navodi Salomidi, i profesionalni i rekreativni ribolov mogu uticati na ekosisteme korala, čak i kada koral nije direktna meta ribolova.
GFCM je već upozorio da bi populacije crvenog korala mogle biti prekomerno eksploatisane.
Zbog toga istraživačica smatra da slučaj sa Skopelosa verovatno nije izolovan.
„Jedino što mogu sa sigurnošću da kažem jeste da, ako je jedan slučaj otkriven, gotovo sigurno ih je bilo još mnogo“, kaže Salomidi.
Crveni koral nije biljka – već morska životinja
Crveni koral (Corallium rubrum) često se doživljava kao biljka ili kamen, ali zapravo je morska životinja koja formira kolonije u dubljim delovima mora.
Ima čvrst krečnjački skelet i raste veoma sporo. Velikoj, zreloj koloniji može biti potrebno i do 100 godina da se formira.
Čovekova povezanost sa koralom mnogo je starija od savremenog tržišta nakita. Tragovi njegove upotrebe pronađeni su na praistorijskim arheološkim nalazištima, dok je još od antičkih vremena bio cenjen zbog svoje lepote i retkosti. Verovalo se i da ima zaštitna i lekovita svojstva.
Crveni koral ima svoje mesto i u jednoj od najpoznatijih priča grčke mitologije.
Prema Ovidijevim „Metamorfozama“, Persej se nakon što je ubio Meduzu zaustavio da se odmori i položio njenu glavu na morske alge. Kada je krv Gorgone kapnula na njih, biljke su se, prema mitu, pretvorile u kamen i poprimile crvenu boju. Tako je, prema antičkoj priči, nastao koral.
Gotovo 2.000 godina kasnije, crveni koral i dalje privlači pažnju naučnika. Ovog puta, međutim, ne zbog mita, već zbog pitanja koliko je ove dragocene vrste još ostalo u Mediteranu.
Organizmu kojem su potrebne decenije da izraste čovek je dao visoku tržišnu vrednost, dok naučnici još pokušavaju da utvrde koliko prirodnog „crvenog zlata“ Mediterana može da izdrži pritisak eksploatacije.
Foto: Unsplash/Pascal van de Vendel
