Vukovi su nekada bili gotovo potpuno istrebljeni iz velikog dela Zapadne Evrope. Danas je slika potpuno drugačija, vratili su se u gotovo sve zemlje kontinentalne Evrope, a njihova populacija poslednjih decenija značajno raste.
To se smatra velikim uspehom zaštite prirode. Ipak, povratak vukova otvorio je novo pitanje: kako omogućiti da ove životinje ponovo budu deo evropskih ekosistema, a da istovremeno zaštitimo ljude i domaće životinje?
Prema procenama, u državama Evropske unije danas živi oko 23.000 vukova, dok ih je 2012. bilo oko 12.000. Njihov povratak posebno je izražen u centralnoj i zapadnoj Evropi, uključujući Nemačku, Dansku, Holandiju i Belgiju.
Povratak koji nije došao bez problema
Većina vukova izbegava ljude i susreti sa njima su retki. Međutim, nekoliko napada poslednjih godina, posebno u Holandiji, privuklo je veliku pažnju javnosti i ponovo pokrenulo pitanje granica suživota sa velikim predatorima.
Mnogo veći problem predstavljaju napadi na domaće životinje. Procene pokazuju da vukovi u zemljama EU godišnje usmrte oko 50.000 ovaca i koza, što je jedan od glavnih razloga zbog kojih farmeri traže strože mere kontrole populacije.
Zbog toga se u Evropi vodi sve intenzivnija rasprava o tome da li je potrebno dozvoliti veći odstrel vukova.
Međutim, deo naučnika upozorava da bi takav pristup mogao da ugrozi dugoročan oporavak vrste.
Broj vukova nije jedino merilo uspeha
Iako ih danas ima mnogo više nego pre nekoliko decenija, evropska populacija nije jedna velika, međusobno povezana grupa.
Genetska istraživanja pokazuju da u Evropi postoji više različitih populacija vukova koje su često međusobno slabo povezane. To znači da neke od njih i dalje imaju problem sa nedovoljnom genetskom raznovrsnošću i ukrštanjem jedinki iz bliskog srodstva.
Zato naučnici upozoravaju da demografski oporavak, kada broj životinja raste, ne znači nužno i potpuni genetski oporavak vrste.
Povezivanje različitih populacija moglo bi da doprinese većoj genetskoj raznovrsnosti. Međutim, veći lov i fragmentacija staništa mogu da otežaju takvo povezivanje.
Da li je moguće živeti sa vukovima?
Naučnici i stručnjaci za zaštitu prirode sve više govore o merama koje mogu smanjiti sukob između ljudi i vukova, umesto da se kao jedino rešenje nameće njihov odstrel.
Jedna od najefikasnijih mera za zaštitu stoke su električne ograde. Jedno istraživanje u Holandiji pokazalo je da se više od 90 odsto napada na stoku dogodilo na nezaštićene životinje.
Dodatnu zaštitu mogu pružiti i psi čuvari stada, koji imaju dugu tradiciju u evropskim područjima u kojima su vukovi oduvek bili prisutni.
Takva rešenja nisu savršena i zahtevaju novac, vreme i prilagođavanje načina držanja stoke. Ali pokazuju da postoji i druga mogućnost između potpunog ignorisanja problema i uklanjanja vukova iz prirode.
Povratak vukova zato nije samo priča o jednoj životinjskoj vrsti. On predstavlja svojevrsni test za evropska društva: možemo li ponovo da delimo prostor sa divljinom koju smo nekada gotovo potpuno uklonili?
Kako kaže jedan od stručnjaka citiranih u istraživanju, očuvanje vukova neće zavisiti samo od toga koliko ih ima, već i od toga koliko je društvo spremno da prihvati njihovo prisustvo.
Foto: Unsplash/Daniela Kelsch
