Mala pegava mačka iz bolivijskih Anda godinama je bila smatrana običnom domaćom mačkom. Genetska analiza pokazala je da pripada do sada neopisanoj vrsti – Leopardus tilcayo.
Naučnici su prvi put posle više od jednog veka formalno opisali novu vrstu divlje mačke. Reč je o malom mačjem predatoru koji živi u bolivijskom regionu Yungas, planinskom području poznatom po vlažnim šumama i čestim oblacima.
Nova vrsta dobila je naučni naziv Leopardus tilcayo, dok je naziv „tilcayo“ preuzet iz lokalnog imena koje se koristilo za ovu životinju. Sa oko 46 centimetara dužine i težinom od približno 1,4 kilograma, manja je od prosečne domaće mačke. Prepoznatljiva je po svetlosmeđem krznu sa nepravilnim rozetama i zaobljenim ušima.
Mačka za koju se mislilo da je običan ljubimac
Priča o otkriću nije počela tokom velike ekspedicije, već kada je jedan primerak dospeo u utočište za divlje životinje. Lokalna porodica prethodno je životinju pronašla kao mladunče i uzela je misleći da je reč o domaćoj mački.
Biološkinja i istraživačica National Geographica Paola Nogales-Ascarrunz kasnije je primetila da se izgled životinje ne uklapa u opise poznatih vrsta mačaka koje žive u Boliviji. Posebno su se razlikovali oblik šara i rep.
To je pokrenulo genetska istraživanja. Naučnici su analizirali genetski materijal većeg broja primeraka iz roda Leopardus, uključujući i muzejske uzorke. Rezultati su pokazali da tilcayo nije samo populacija neke već poznate vrste, već zasebna evolutivna linija.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Current Biology, a naučnici su utvrdili da se ova vrsta od drugih „tigrastih mačaka“ genetski izdvojila pre oko 1,4 miliona godina. Analiza je istovremeno pokazala da grupa ovih južnoameričkih mačaka obuhvata više zasebnih vrsta nego što se ranije smatralo.
O životu tilcaya još se veoma malo zna
Iako je vrsta sada formalno opisana, istraživači još nemaju dovoljno podataka o njenom načinu života u prirodi. Do sada su pronađena samo dva živa primerka koja su detaljno proučavana, uz mali broj snimaka sa kamera postavljenih u divljini.
Prvi podaci ukazuju na to da bi tilcayo mogao biti aktivniji noću, dok ostaci sitnih glodara u uzorcima izmeta sugerišu da bi oni mogli biti deo njegove ishrane. Ipak, mnogo toga još nije poznato: koliko jedinki postoji, na kom prostoru žive, kako se razmnožavaju i sa kojim se predatorima ili drugim pretnjama suočavaju.
Jedan od poznatih mužjaka danas živi u utočištu za divlje životinje u Boliviji, dok je druga poznata jedinka spasena i vraćena u prirodu. Naučnici sada žele da nastave istraživanja na terenu i utvrde koliko je vrsta rasprostranjena.
Otkriće koje pokazuje koliko toga još ne znamo
Činjenica da je nova vrsta divlje mačke formalno opisana tek sada pokazuje koliko biodiverzitet pojedinih ekosistema još nije dovoljno istražen. Posebno je značajno što tilcayo živi u području Yungasa, čije su šume pod pritiskom krčenja, poljoprivrede i drugih aktivnosti koje menjaju prirodna staništa.
Istraživači se nadaju da bi metode korišćene za identifikaciju Leopardus tilcayo mogle pomoći u pronalaženju i drugih, do sada nepravilno klasifikovanih vrsta. Precizno razlikovanje životinja nije samo pitanje taksonomije: bez jasnog podatka o tome koje vrste postoje i gde žive, teško je napraviti odgovarajuće planove za njihovu zaštitu.
Za tilcayo je zato otkriće tek početak. Naučnicima sada predstoji da utvrde koliko je ova mala divlja mačka zaista rasprostranjena i kakve su joj šanse za opstanak u prirodi.
Foto: Unsplash/Uriel Soberanes
