Toplotni talasi, suša, požari i problemi sa vodom sve manje izgledaju kao izdvojeni ekstremni događaji. Podaci za 2026. pokazuju koliko se klimatski rizici već odražavaju na Evropu, uključujući i Srbiju.
Postoji trenutak kada klimatske promene prestanu da budu samo tema naučnih izveštaja i postanu nešto što ljudi osećaju u svakodnevnom životu. Za nekoga je to leto sa neobično dugim toplotnim talasima, za drugog suva zemlja, požar u blizini grada ili briga da li će biti dovoljno vode.
Upravo takvo pitanje postavlja i BBC u analizi ovogodišnjeg leta u Velikoj Britaniji. Tamošnji novinar opisuje niz neuobičajenih vremenskih uslova: posle veoma kišne zime usledili su sušni periodi, toplotni talasi i požari koji su uništili kuće i oštetili prirodna staništa.
Iako su konkretni primeri iz britanskih gradova i sela specifični za tu zemlju, šira slika nije. Tokom 2026. godine i veliki deo Evrope suočavao se sa kombinacijom visokih temperatura, manjka padavina, suše i požara.
Leto 2026. bilo je ekstremno na velikom delu Evrope
Prema podacima Copernicus Climate Change Service, leto 2026. bilo je treće najtoplije leto zabeleženo u Evropi, dok je zapadna Evropa imala najtoplije leto otkad postoje podaci. Tokom sezone smenjivali su se intenzivni toplotni talasi, a veliki delovi centralne i istočne Evrope imali su znatno manje padavina od proseka.
Posledice nisu ostale samo na termometru. Suvo zemljište, visoke temperature i dugotrajan nedostatak padavina povećavaju rizik od požara, dok istovremeno utiču na rečne tokove i dostupnost vode.
Copernicus je za avgust zabeležio rasprostranjene uslove suše u centralnoj i istočnoj Evropi, uključujući Srbiju, Mađarsku i Rumuniju. U pojedinim delovima kontinenta zabeleženi su i izuzetno niski protoci velikih reka, među kojima je bio i Dunav.
To je važno i za Srbiju, jer se posledice promena u temperaturi i padavinama ne završavaju na državnim granicama.
Srbija već oseća posledice sušnih uslova
Prema aktuelnom upozorenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, na većem delu teritorije zemlje sredinom septembra 2026. preovlađuju uslovi jake i ekstremne poljoprivredne suše. RHMZ navodi da je dugotrajan nedostatak padavina, zajedno sa visokim temperaturama, doveo do izraženog deficita vlage u zemljištu.
Takvi uslovi mogu imati direktne posledice po poljoprivredu. Nedostatak vode utiče na pripremu zemljišta, setvu ozimih useva i stanje višegodišnjih zasada, upozorava RHMZ.
To nije nova vrsta rizika za Srbiju. Problem je što se sa promenom klime menja i kontekst u kojem se ekstremni događaji dešavaju.
Podaci Evropske agencije za životnu sredinu pokazuju da je Srbija već pretrpela značajne ekonomske gubitke povezane sa ekstremnim vremenskim događajima. EEA navodi da je između 2000. i 2015. godine zabeležena šteta od najmanje 1,8 milijardi evra, dok je za period od 2015. do 2020. dokumentovano još oko 5 milijardi evra štete. Suša iz 2021. godine procenjena je na više od 500 miliona evra gubitaka u poljoprivrednoj proizvodnji, dok su požari tokom toplotnog talasa 2022. godine pričinili procenjenih 200 miliona evra štete i uništili više od 10.000 hektara šuma.
Nije problem samo u tome što je toplije
Klimatske promene ne znače jednostavno da će svaki dan biti topliji nego ranije. Mnogo važnije je to što se menjaju uslovi u kojima nastaju različiti ekstremi.
Dugotrajna vrućina može isušiti zemljište i vegetaciju, što povećava rizik od požara. Istovremeno, manjak padavina smanjuje količinu dostupne vode. Kada nakon dugog sušnog perioda uslede veoma intenzivne padavine, voda ne mora nužno da predstavlja rešenje, jer suvo i degradirano zemljište može imati smanjenu sposobnost upijanja vode. Svetska banka upravo upozorava da kombinacija visokih temperatura i niskih padavina može pojačati sušu, dok intenzivne padavine nakon sušnih perioda mogu povećati rizik od poplava.
Zbog toga se klimatski rizik ne može posmatrati samo kroz pitanje koliko će prosečna temperatura porasti. Važno je i kako će se menjati učestalost ekstremnih vrućina, sušnih perioda, obilnih padavina i drugih pojava.
Promene osećamo i kroz poljoprivredu
Poljoprivreda je među sektorima koji su posebno osetljivi na promene temperature i raspoloživost vode.
Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine o posledicama klimatskih promena u Srbiji navodi da je poljoprivredna proizvodnja tokom 2024. godine bila ozbiljno pogođena sušom i dugotrajnim toplotnim talasima. Prinos soje bio je 43 odsto niži od proseka za period 2011–2020, dok je prinos kukuruza bio manji za 18 odsto.
Takvi podaci pokazuju zašto klimatske promene nisu samo pitanje zaštite prirode. Kada se promeni dostupnost vode ili uslovi za proizvodnju hrane, posledice se mogu preneti na cene, prihode poljoprivrednika, prehrambenu industriju i svakodnevni život.
Da li je 2026. godina prekretnica?
Nema dovoljno osnova da se jedna godina proglasi trenutkom kada su klimatske promene „postale stvarne“. Klimatski trendovi mere se kroz mnogo duže periode, a pojedinačni ekstremni događaji mogu imati više uzroka.
Ipak, ono što jeste merljivo jeste dugoročni trend zagrevanja. Svetska banka za Srbiju navodi jasan signal zagrevanja u istorijskim podacima, uz povećanje broja ekstremno toplih dana i tropskih noći. Istovremeno, promene u padavinama složenije su i teže ih je izdvojiti iz prirodne međugodišnje promenljivosti.
I globalna slika pokazuje koliko se brzo klimatski rekordi pomeraju. Copernicus je objavio da je avgust 2026. bio najtopliji avgust u globalnom nizu podataka i izjednačen sa julom 2023. kao najtopliji mesec ikada zabeležen u tom skupu podataka. Globalna prosečna temperatura bila je 1,65 °C iznad procenjenog predindustrijskog nivoa.
Zato je možda korisnije od pitanja da li je baš 2026. godina kada su klimatske promene postale „stvarne“ postaviti drugo pitanje: koliko dugo još možemo da posmatramo toplotne talase, suše, požare i poplave kao pojedinačne, nepovezane događaje?
Za Srbiju odgovor nije samo u smanjenju emisija. Zemlja već ima usvojen Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023–2030, kao i akcioni plan za period 2024–2026. To znači da se deo odgovora već nalazi u prilagođavanju poljoprivrede, upravljanju vodama, zaštiti šuma, gradskom planiranju i sistemima ranog upozoravanja.
Klimatske promene zato više nisu pitanje samo budućih scenarija. One su i pitanje načina na koji ćemo se pripremiti za uslove koji se već menjaju.
Foto: Unsplash/Chamika Jayasri
