Od devojčica se i dalje često očekuje da budu tihe, pristojne, poslušne i da ne postavljaju previše pitanja. Da ne protivreče, ne podižu glas i ne prave probleme. Ali šta ako ih upravo ono što pokušavamo da utišamo čini snažnijim, sigurnijim i spremnijim da menjaju svet?

Ne želimo da ćerke budu samo dobre devojčice. Želimo da budu devojčice koje pitaju „zašto?“, koje ne ćute kada nešto nije u redu i koje znaju da njihovo mišljenje vredi da se čuje. One koje umeju da kažu „ne“, postave granice i ne osećaju potrebu da se izvinjavaju zato što zauzimaju prostor.

Želimo da odrastaju znajući da ne moraju da budu svima po volji, da njihova vrednost ne zavisi od tuđeg odobravanja i da greška nije razlog da odustanu. Da imaju pravo da budu glasne, radoznale, ambiciozne, nesigurne, hrabre i sve ono što jesu, bez potrebe da se uklope u tuđa očekivanja.

Pravo na glas i jednake mogućnosti

Zato je važno da ih od malih nogu učimo da prepoznaju nepravdu, veruju sebi i govore o onome što ih brine. Da ih saslušamo kada se pobune, podržimo kada se zauzmu za sebe i ne umanjujemo njihove probleme samo zato što smo ih nekada i same smatrale nevažnim. Jer samopouzdanje se ne gradi tako što devojčicama govorimo da budu hrabre, već tako što im pokazujemo da imaju pravo na svoj glas.

Međunarodni dan devojčica, koji se obeležava danas, 11. oktobra, prilika je da se podsetimo da svaka devojčica zaslužuje jednake mogućnosti, bezbedno okruženje i pravo da sama odlučuje o svojoj budućnosti. To podrazumeva i društvo u kojem se od devojčica ne očekuje da budu manje glasne kako bi bile prihvaćene, niti da svoju snagu prilagođavaju tuđoj udobnosti.

Ne treba nam još jedna generacija devojčica koje su naučile da ćute kako bi bile prihvaćene. Treba nam generacija koja zna koliko vredi, koja preispituje pravila koja je ograničavaju i koja ima hrabrosti da ih menja.

Jer cilj nije da odgajamo devojčice koje će se savršeno uklopiti u svet kakav jeste, već one koje će imati snage da ga učine boljim.

Foto: Unsplash/Charlein Gracia/Getty Images