Od finansijskog sektora do ESG savetovanja – profesionalni put Jovane Rosić povezuje više od deset godina iskustva u bankarstvu, savetovanju i održivom poslovanju. Danas kao Senior Consultant u PwC Srbija radi na ESG i sustainability projektima, sa posebnim fokusom na upravljanje rizicima i finansijski sektor. U novom intervjuu u okviru serijala ESG PULS govori o tome kako se održivost iz teme izveštavanja pretvara u deo poslovnih odluka, šta je potrebno da ESG zaživi kroz različite funkcije u kompaniji i trenucima u kojima vidi konkretan smisao svog rada.
Moj posao i lična perspektiva
Kako je izgledao vaš put do ove uloge, da li je bio linearan ili ste „usput“ ušli u ovu oblast?
Moj profesionalni put traje više od deset godina i započeo je u finansijskom sektoru. Imala sam sreću da radim u instituciji koja je mnogo pre nego što je ESG postao svakodnevna poslovna tema veliku pažnju posvećivala održivosti. Tada te aktivnosti nismo nazivali ESG-jem, već su predstavljale svojevrsnu „ljubičicu“ naše banke, nešto po čemu smo se razlikovali i na šta smo bili ponosni. Upravo me je to iskustvo podstaklo da finansijsko-bankarski način razmišljanja, upravljanje rizicima i strateško planiranje povežem sa vrednostima koje danas definišemo kao ESG. Danas mi je posebno zanimljivo što održivost više nije izdvojena tema, već jedan od ključnih faktora poslovne otpornosti i razvoja.
Održivost u kompanijama – praksa i uticaj
Koju odluku ili praksu biste izdvojili kao trenutak kada je održivost zaista „zaživela“ u vašem okruženju?
Za mene su to trenuci kada održivost prestane da bude tema izveštavanja i postane tema poslovnih odluka. Najveće zadovoljstvo mi donosi rad sa klijentima na razvoju i implementaciji strategija održivosti i dekarbonizacije, jer se tada ESG sa nivoa ambicije prevodi u konkretne ciljeve, investicije i promene u poslovanju. Tada održivost prestaje da bude teorija i postaje deo svakodnevnog upravljanja kompanijom.
Posebno inspirativno iskustvo predstavlja i PwC ESG Lideri inicijativa, koju organizujemo već treću godinu zaredom. Lepota tog projekta nije samo u prepoznavanju velikih i vidljivih inicijativa, već u upoznavanju ljudi i organizacija koji na najrazličitije načine doprinose održivosti. Često su to male, lokalne ili na prvi pogled skromne akcije koje nose izuzetnu inovativnost i stvarni društveni ili ekološki uticaj. Kroz ESG Lidere pružamo prostor da takvi pojedinci i organizacije predstave svoj rad, povežu se sa drugima koji dele slične vrednosti i pokažu široj javnosti šta rade i koliko njihov doprinos može biti značajan. Upravo tada najjasnije vidim koliko održivost ima različitih lica i koliko su promene moguće kada postoji zajednica ljudi koja ih pokreće.
Izazovi, kompromisi i put napred
Koji deo vašeg posla je najteži, a da ga ljudi van ove oblasti retko razumeju?
Najveći izazov je objasniti da održivost nije pitanje jednog ESG izveštaja niti jednog tima. Ljudi često vide završni rezultat, ali ne vide koliko rada stoji iza prikupljanja podataka, razvoja metodologija, procene rizika i povezivanja različitih funkcija unutar organizacije. U praksi ESG povezuje finansije, rizike, ljudske resurse, nabavku, operacije i menadžment. Upravo zbog toga uspeh ne zavisi od kvaliteta jedne strategije, već od toga da li su ljudi kroz celu organizaciju razumeli zašto je ona važna i kako utiče na njihove svakodnevne odluke.
Šira slika i lični pogled
Kada ste poslednji put pomislili: „Ovo što radim ima smisla“, i zbog čega?
Takve trenutke najčešće doživim tokom rada sa kompanijama koje su na početku svog puta ka održivosti. Kada nakon meseci zajedničkog rada vidite da neka organizacija prvi put sistematski upravlja svojim klimatskim rizicima, postavlja ciljeve dekarbonizacije ili integriše ESG kriterijume u poslovne odluke, postaje jasno da rezultat nije samo dokument ili izveštaj. Tada vidite da ste pomogli da se promeni način razmišljanja i da održivost postane deo dugoročne strategije kompanije. Upravo u tim trenucima najviše osećam smisao svog posla.
Foto: Milan Jovanović
