Tri mužjaka afričkog divljeg psa napustila su svoj čopor u Zambiji i za manje od devet meseci prešla 4.125 kilometara u potrazi za partnerkama. Njihovo putovanje postavilo je rekord za najduže dokumentovano kopneno kretanje jedne životinje u Africi, ali je istovremeno pokazalo koliko su ove ugrožene životinje izložene opasnostima koje donosi čovek.
Dok mnogi odustaju od beskrajnog prevlačenja profila na aplikacijama za upoznavanje, tri afrička divlja psa odlučila su da ljubav potraže na mnogo zahtevniji način – pešice, kroz divljinu, preko reka punih krokodila i teritorija na kojima vrebaju lavovi, uz stalnu opasnost od susreta sa ljudima.
Tri brata, stara po tri godine, napustila su 6. avgusta 2025. godine svoj matični čopor Majukujuku u nacionalnom parku Kafue, na zapadu Zambije. Njihov cilj bio je da pronađu partnerke i osnuju sopstvenu porodicu. Do aprila ove godine prešli su čak 2.563 milje, odnosno oko 4.125 kilometara, postavivši rekord za najduže dokumentovano kopneno putovanje neke životinje na afričkom kontinentu. Njihovu avanturu pratili su istraživači pomoću GPS ogrlica, a među njima je bio i Skot Kril, profesor biologije zaštite prirode i ekologije na Univerzitetu države Montana, koji proučava afričke divlje pse u saradnji sa Zambijskim programom za mesoždere.
„Proveravate podatke svakog dana i pomislite: da, ovo je neverovatno“, rekao je Kril za CNN, govoreći o putovanju koje je opisano u istraživanju objavljenom u časopisu The Scientific Naturalist.
Kada je potraga za partnerkom vredna 4.000 kilometara
Afrički divlji psi poznati su po snažnim društvenim vezama i životu u čoporima. Međutim, u svakom čoporu se obično razmnožava samo jedan dominantni mužjak i jedna dominantna ženka. Za ostale članove, dostizanje polne zrelosti donosi važnu odluku: ostati u grupi i čekati priliku da jednog dana preuzmu dominantnu ulogu ili napustiti čopor i potražiti partnera.
Tri brata iz Zambije izabrala su drugu mogućnost. Kada u susednim čoporima nema prilike za parenje, mladi mužjaci jednostavno krenu u određenom pravcu, objasnio je Kril. Ponekad putuju sami, ali često se udružuju sa drugim mužjacima, kao što su učinila i ova tri brata. Njihovo kretanje ubrzo je dobilo neočekivane razmere. Već tokom prvog meseca prešli su stotine kilometara u pravcu većih urbanih centara, ali su se svaki put okretali kada bi stigli do periferije gradova, poput Kabvea.
Istraživači su primetili da se njihovo ponašanje dramatično menjalo kada bi napustili nacionalne parkove i druga zaštićena područja. Umesto uobičajenog smenjivanja kretanja, odmora i lova, psi su počeli da se kreću brže i pravolinijskije, kao da pokušavaju da što pre prođu kroz područja u kojima im preti opasnost.
Kril je ovaj obrazac nazvao „režimom putovanja“ i pretpostavlja da je povezan sa evolutivnim odgovorom na susrete sa predatorima, naročito lavovima. Sredinom septembra 2025. godine, braća su se ponovo susrela sa svojim sestrama, koje su takođe napustile matični čopor. U tom trenutku prešla su već oko 1.200 kilometara od mesta na kojem su započela putovanje. Sestre su, u međuvremenu, od prvobitne grupe od četiri spale na tri.
Posle samo jednog dana provedenog zajedno, mužjaci su nastavili putovanje prema zapadu. Narednih šest meseci kretali su se vijugavom rutom, sve dok nisu stigli do šumovitog područja u dolini Luangva, na istoku Zambije, gde živi jedna od najvećih populacija afričkih divljih pasa na kontinentu. Istraživači veruju da su tamo uspeli da pronađu ženke, ali zbog udaljenosti i nepristupačnosti terena još nisu mogli pouzdano da potvrde da li su se zaista parili.
Nada za opstanak vrste – i opasnost koju donosi čovek
Značaj ovog putovanja prevazilazi priču o tri mužjaka u potrazi za partnerkama. Njihovo kretanje, zajedno sa podacima prikupljenim praćenjem drugih jedinki, pokazuje da populacije afričkih divljih pasa koje žive u različitim delovima Zambije nisu izolovane koliko se ranije mislilo. Tokom 16 godina istraživanja, Kril i njegove kolege pratili su više od 500 pasa iz preko 50 čopora. Podaci pokazuju da se jedinke koje napuštaju matične grupe kreću između svih sedam nacionalnih parkova u kojima ova vrsta živi u Zambiji.
Njihova putovanja povezuju čak i šire područje podsaharske Afrike. Neke ženke iz čopora Majukujuku prešle su granicu sa Mozambikom, dok su druge jedinke iz Zambije stigle do Demokratske Republike Kongo i Malavija. Za ugroženu vrstu, ovakva povezanost je od presudnog značaja. Prema podacima Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), u svetu je ostalo manje od 700 čopora i manje od 1.700 odraslih afričkih divljih pasa. Mogućnost da jedinke iz udaljenih populacija pronađu partnere smanjuje rizik od izolacije i povećava šanse za prirodni oporavak vrste.
Ipak, priča o zambijskim psima ima i mnogo mračniju stranu. Samo nekoliko nedelja nakon ponovnog susreta sa braćom, jedna od njihovih sestara upala je u žičanu zamku koju su postavili lovokradice. Zamke se uglavnom koriste za hvatanje velikih biljojeda, poput gnuova i zebri, čije se meso prodaje na ilegalnom tržištu. Afrički divlji psi nisu njihova primarna meta, ali često postaju žrtve. Žica se zateže oko tela životinje i može da izazove duboke, smrtonosne povrede. Čak i kada psi uspeju da se oslobode, mnogi kasnije uginu od zadobijenih rana.
GPS podaci pokazali su da su se i preostale dve sestre vraćale do povređene životinje, sve dok jedna od njih nije prestala da se kreće. Istraživači su kasnije pronašli njenu ogrlicu za praćenje, presečenu nožem, što ih je navelo na zaključak da je i ona stradala u zamci. Sudbina treće sestre ostala je nepoznata. Za Krila, to nije izolovan slučaj. Tokom gotovo četiri decenije rada na zaštiti divljih životinja u Africi, više puta je svedočio posledicama ovakvih zamki. Problem je, smatra, postao ozbiljniji, a njegovo rešavanje zahteva više od kažnjavanja krivolovaca.
„Ljudi ne postavljaju zamke zato što im je to zabavan hobi. To rade zato što su siromašni i žive na kraju dugog, neasfaltiranog puta, bez mnogo drugih mogućnosti“, rekao je Kril, ističući da je potrebno pronaći načine da lov na divlje životinje radi prodaje mesa više ne bude nužan izvor prihoda.
Zamke predstavljaju i posrednu pretnju afričkim divljim psima. Kada krivolov smanji broj velikih biljojeda, psi moraju više da love i prelaze veće udaljenosti kako bi pronašli hranu. Time se povećava i verovatnoća da će upasti u zamke postavljene za druge životinje. Zato putovanje tri mužjaka nije samo neobična priča o upornosti i potrazi za ljubavlju. Ono je dokaz da ove životinje i dalje uspevaju da pronađu put jedne do drugih uprkos ogromnim udaljenostima i ljudskim naseljima koja ih razdvajaju. Ali njihova sposobnost da prežive i osnuju nove porodice neće biti dovoljna ako istovremeno nestaju životinje od kojih zavise i ako ih na putu do partnera čekaju smrtonosne zamke.
„Teško je ne saosećati sa tim koliko je ovim životinjama teško u svetu kakav smo mi stvorili“, rekao je Kril. „Na planeti nas ima 8,3 milijarde, ali ovaj svet delimo sa gotovo osam miliona drugih vrsta. Mnogo mi je stalo do njihovog opstanka.“
Foto: Magnific/wirestock
