Danas se na društvenim mrežama obeležava No Bra Day, dan kada se žene pozivaju da ostave brushalter kod kuće. Ideja je povezana sa podizanjem svesti o raku dojke, ali je kampanja tokom godina izazvala i kritike zbog načina na koji se žensko telo koristi za privlačenje pažnje.
Jedan dan bez brushaltera može da bude pitanje udobnosti, ličnog izbora ili stava prema društvenim očekivanjima. Na internetu je, međutim, dobio i dodatno značenje. Trinaesti oktobar obeležava se kao No Bra Day, odnosno Dan bez brushaltera, inicijativa koja se proširila društvenim mrežama i povezala sa oktobrom, mesecom posvećenim podizanju svesti o raku dojke.
Ideja je jednostavna: žene se pozivaju da tog dana ne nose grudnjak, a pažnja koju izazove ova neobična inicijativa trebalo bi da posluži kao povod za razgovor o zdravlju dojki, ranom otkrivanju bolesti i podršci ženama koje su prošle kroz lečenje raka. Ipak, za razliku od poznatih zdravstvenih kampanja, No Bra Day nema jasno definisanog međunarodnog organizatora, niti status zvaničnog zdravstvenog dana. Njegovo poreklo povezano je sa internetom i društvenim mrežama, zbog čega je teško utvrditi jedinstven početak i precizan razvoj inicijative.
Od rekonstrukcije dojki do viralnog hashtaga
U priči o nastanku Dana bez brushaltera često se pominje BRA Day, inicijativa čiji naziv potiče od engleskog izraza Breast Reconstruction Awareness, odnosno podizanje svesti o rekonstrukciji dojki. Ovu kampanju pokrenuo je kanadski plastični hirurg Mičel Braun, a prvi događaj održan je u Torontu 2011. godine. Cilj je bio da se ženama koje su zbog raka dojke prošle kroz mastektomiju pruže informacije o mogućnostima rekonstrukcije, kao i da se otvori razgovor o fizičkim i emocionalnim aspektima oporavka.
No Bra Day se kasnije razvio kao zasebna internet inicijativa. Prvo se pojavljivao u različitim terminima, a 13. oktobar postao je datum koji se najčešće povezuje sa ovim obeležavanjem. Hashtag #NoBraDay počeo je da se širi društvenim mrežama, naročito tokom oktobra, kada su u fokusu kampanje za podizanje svesti o raku dojke.
Problem je nastao kada je sama poruka o zdravlju počela da se gubi iza viralnog sadržaja. Umesto informacija o prevenciji, dijagnostici i podršci pacijentkinjama, deo objava sveo se na fotografije i komentare o ženskom telu.
Može li viralna kampanja zaista da pomogne?
Pitanje nije da li žene treba da nose brushalter, već da li jedan dan bez njega može da doprinese nečemu važnijem od popularnog hashtaga. Kritike na račun No Bra Day pojavile su se još dok je kampanja sticala popularnost. Američki javni medijski servis PBS pisao je 2015. godine da je, među više od 160.000 tvitova povezanih sa ovim trendom tokom jednog dana, samo približno deset odsto pominjalo rak dojke. Taj podatak ilustruje problem koji može da prati viralne zdravstvene inicijative: velika vidljivost ne znači automatski i da publika dobija korisne informacije.
Postoji i pitanje načina na koji se bolest predstavlja. Kritičari smatraju da povezivanje ozbiljne dijagnoze sa objavama koje naglašavaju izgled ženskih grudi može da skrene pažnju sa iskustava žena koje se leče ili žive nakon mastektomije. Drugi, pak, u ovoj inicijativi vide priliku da se govori o telesnoj autonomiji, prihvatanju sopstvenog tela i slobodi izbora.
Zbog toga No Bra Day ostaje svojevrsni paradoks društvenih mreža: kampanja koja je trebalo da podstakne razgovor o zdravlju istovremeno je otvorila raspravu o tome kako se takve teme predstavljaju i koliko je tanka granica između podizanja svesti i pretvaranja bolesti u internet trend.
Ono što je važnije od brushaltera
Bez obzira na stav prema ovoj inicijativi, zdravstvena poruka koja se nalazi u njenoj pozadini ostaje važna. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2024. godine u svetu je dijagnostikovano oko 2,4 miliona slučajeva raka dojke, dok je od ove bolesti preminulo približno 694.000 žena. Rak dojke najčešći je oblik raka kod žena u velikom broju zemalja.
Rano otkrivanje i pravovremeno lečenje ključni su za bolje ishode. Zbog toga je važno obratiti pažnju na nove promene na dojkama, uključujući pojavu kvržice ili zadebljanja, promenu veličine ili oblika dojke, uvlačenje bradavice, promene na koži ili neuobičajen iscedak. Takve promene ne znače automatski da je reč o raku, ali zahtevaju medicinsku procenu.
Redovni pregledi i mamografija u skladu sa uzrastom i individualnim rizikom takođe imaju važnu ulogu u ranom otkrivanju bolesti. Ne postoji univerzalni raspored pregleda koji odgovara svakoj ženi, pa preporuke treba uskladiti sa lekarom.
No Bra Day zato može da bude povod za razgovor, ali nije zamena za medicinske informacije i preventivne preglede. Da li će žena tog dana nositi brushalter ili ne, ostaje njen lični izbor. Mnogo je važnije da zna kome može da se obrati ako primeti promenu i da ima pristup pravovremenoj dijagnostici i lečenju. Na kraju, možda je upravo to najkorisnija poruka ovog neobičnog internet datuma: pažnja koju privlači može da traje jedan dan, ali briga o zdravlju dojki ne bi trebalo da bude ograničena na jedan hashtag.
Foto: Magnific/magnific
