Slovenija je na korak od potpunog gubitka svojih glečera. Glečer ispod Triglava, najvišeg vrha ove zemlje, gotovo je u potpunosti nestao, dok je Skuta ostala poslednji slovenački glečer. Njegova površina danas iznosi svega 1,5 hektara, a naučnici upozoravaju da se posledice topljenja leda ne zaustavljaju na planinskim vrhovima, već mogu uticati i na reke, podzemne vode i lokalne ekosisteme.
Planinski vodič Andrej Slak već 35 godina prati promene na slovenačkim planinama. Kako kaže, povlačenje glečera posebno je postalo primetno tokom poslednje decenije, a sa nestankom leda menjaju se i uslovi života lokalnog stanovništva.
„Stojimo pored poslednjeg preostalog glečera u Sloveniji, a pogledajte šta je od njega ostalo – samo mala površina leda prekrivena šljunkom i kamenjem. Promena je ogromna“, kaže Slak.
On podseća da su glečeri tokom cele godine predstavljali važne rezerve vode za stanovnike dolina. Pastiri su nekada koristili prirodna ledena udubljenja za čuvanje mesa, ali takvih mesta danas više nema.
Osam decenija merenja pokazuje razmere nestanka leda
Geografski institut Anton Melik, koji posluje u okviru Istraživačkog centra Slovenačke akademije nauka i umetnosti, ove godine obeležava 80 godina praćenja dva slovenačka glečera.
Prema rečima istraživača Mihe Pavšeka, Skuta je na početku merenja zauzimala između 2,5 i tri hektara, dok je danas njena površina smanjena na 1,5 hektara. Promenila se i debljina leda – sa nekoliko desetina metara na svega nekoliko metara.
Još dramatičnija promena zabeležena je na Triglavu. Nekadašnji glečer prostirao se na nešto više od 14 hektara. Pre pet do deset godina njegova površina iznosila je između pola hektara i jednog hektara, dok se poslednjih godina smanjila na manje od 0,2 hektara. Prema Pavšekovim rečima, led je sada potpuno nestao.
Naučnik objašnjava da do posebno intenzivnog topljenja dolazi kada se poklope dve okolnosti: zima sa veoma malo snega i izuzetno toplo leto. Upravo takvi uslovi zabeleženi su ove godine.
Na steni kod Skute i dalje se nalazi oznaka koja pokazuje dokle je glečer dosezao 1994. godine. Danas se led nalazi znatno dalje od te tačke.
„Skuta ide istim putem kao glečer na Triglavu. Kada smo pre nedelju dana bili na planini, između 80 i 90 odsto površine leda bilo je prekriveno šljunkom, koji pruža dodatnu zaštitu. Međutim, led se topi sa svih strana“, objašnjava Pavšek.
Posledice topljenja osećaju se i daleko od planinskih vrhova
Iako sloj kamenja i šljunka donekle štiti površinu glečera od sunčevih zraka, topljenje se nastavlja ispod njega. U šupljinama koje su nastale pod ledom voda neprestano kaplje sa svodova.
Pavšek upozorava da nestajanje glečera ima šire posledice po vodne resurse. Kao primere navodi Dravu i Muru, reke koje su povezane sa vodnim sistemima alpskog područja.
Prema prognozama koje navodi, u Austriji bi do 2050. godine mogli da nestanu svi glečeri na nadmorskim visinama ispod 3.500 metara. To bi moglo da utiče na količinu vode u rekama, a posredno i na podzemne vode koje se koriste za vodosnabdevanje.
Nestanak glečera predstavlja i gubitak jedinstvenih prirodnih staništa.
„Glečeri su važna rezerva vode na Zemlji. Kako nestaju, nestaju i te rezerve. Osim toga, oni predstavljaju jedinstven ekosistem koji se gubi zajedno sa trajnim ledom“, kaže planinarka Tanja Plavec.
Evropa se zagreva dvostruko brže od svetskog proseka
Topljenje slovenačkih glečera deo je šire slike klimatskih promena u Evropi. Kontinent je ove godine pogodilo izuzetno toplo i sušno leto, čiji bi intenzitet, prema oceni naučnika, bio gotovo nemoguć bez klimatskih promena izazvanih sagorevanjem fosilnih goriva.
Prema podacima evropske službe za klimatske promene Kopernikus, Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva. Od osamdesetih godina prošlog veka temperatura na njenom području raste približno dvostruko brže od globalnog proseka.
Primer Slovenije pokazuje da povlačenje glečera nije samo promena planinskog pejzaža. Sa nestankom trajnog leda gube se prirodna staništa i rezerve vode, a posledice tih promena mogu se osetiti i daleko od mesta na kojima su glečeri nekada postojali.
Foto: Unsplash/Sébastien Goldberg
