Mađarska se suočava sa ozbiljnom nestašicom vode nakon dugotrajnog sušnog perioda koji je počeo u drugoj polovini 2025. godine. Prema podacima nacionalne meteorološke službe HungaroMet, suša zabeležena tokom 2026. najteža je u zemlji u poslednjih 126 godina, dok je ovogodišnje leto bilo najsušnije od 1901. godine i drugo najtoplije u istom periodu.
Nakon zime sa manje padavina nego što je uobičajeno, Mađarsku je u junu pogodio toplotni talas, a visoke temperature nastavile su se tokom jula i avgusta. Dugotrajni nedostatak kiše ostavio je posledice na zemljište i vodne resurse, dok je nivo Dunava pao na rekordno niske vrednosti.
Prema analizi meteorološke službe HungaroMet, tokom leta je na teritoriji Mađarske u proseku palo svega 74,1 milimetar kiše, što predstavlja samo 36 odsto uobičajene količine padavina za referentni period od 1991. do 2020. godine.
Istovremeno, prosečna letnja temperatura iznosila je 23,43 stepena Celzijusa, odnosno 2,59 stepeni više od dugogodišnjeg proseka od 20,84 stepena.
Kako je Mađarska došla do istorijske suše?
Prema podacima HungaroMeta, ovogodišnja suša posledica je dugotrajnih nepovoljnih vremenskih prilika i poremećaja u prirodnom kruženju vode.
Iako je januar bio hladan i kišovit, naredne mesece obeležili su ozbiljan nedostatak padavina i temperature više od prosečnih. U aprilu je, na primer, zabeleženo svega 10 odsto uobičajene količine kiše.
Maj je doneo nešto više padavina, ali to nije bilo dovoljno da se nadoknadi prethodni gubitak vlage u zemljištu. Do kraja proleća tlo se nije oporavilo, a tokom leta usledili su novi periodi izrazito suvog i toplog vremena.
Krajem juna gotovo čitava teritorija Mađarske beležila je deficit vlage veći od 100 milimetara u površinskom sloju zemljišta dubine jednog metra. Kombinacija visokih temperatura i nedostatka padavina dodatno je ubrzala isparavanje, zbog čega su rezerve vode u zemljištu nastavile naglo da opadaju.
Razmere problema pokazuju i podaci za period od 1. aprila do 2. septembra. Tokom gotovo 84 odsto tog vremena najmanje 30 odsto teritorije Mađarske bilo je pogođeno umerenom ili težom sušom. Do kraja avgusta ozbiljna poljoprivredna suša zahvatila je polovinu zemlje.
Problem nije samo nedostatak kiše: Opadaju i rezerve podzemnih voda
Nestašica vode u Mađarskoj deo je šireg problema koji pogađa evropski kontinent. Prema izveštaju Svetske meteorološke organizacije (WMO), nivo podzemnih voda nastavlja da opada, a među najugroženijim područjima nalaze se centralna i istočna Evropa.
Vlažnost zemljišta bila je znatno ispod uobičajenih vrednosti već tokom 2025. godine, dok se situacija u 2026. dodatno pogoršala. Ranije procene za Mađarsku pokazale su da je prosečan nivo podzemnih voda između 1,4 i 1,7 metara niži od onoga što se smatra optimalnim.
Zbog toga ni eventualne obilnije jesenje padavine neće biti dovoljne da same po sebi reše problem nestašice vode. Oporavak vodnih resursa zahteva mnogo više od nekoliko kišovitih nedelja.
Stručnjaci upozoravaju: Vodu je potrebno zadržavati, a ne odvoditi
Stručnjaci već godinama upozoravaju da Mađarska mora da promeni način upravljanja vodnim resursima ukoliko želi dugoročno da ublaži posledice suše.
Jedno od ključnih rešenja jeste zadržavanje vode u prirodnom okruženju, umesto njenog brzog odvođenja. To se odnosi kako na kišnicu, tako i na vodu iz reka, koja bi mogla da doprinese obnavljanju vlage u zemljištu i podzemnih rezervi.
Takav pristup, međutim, zahteva promene u poljoprivrednim praksama, značajna ulaganja i šire strukturne reforme.
Ovogodišnja suša pokazuje koliko dugotrajni nedostatak padavina, u kombinaciji sa visokim temperaturama, može da ugrozi vodne resurse jedne zemlje. Istovremeno, otvara pitanje koliko su postojeći sistemi upravljanja vodom spremni za sve izraženije klimatske izazove.
Foto: Unsplash/Andras Kovacs
