Staklena ili metalna flašica umesto plastične za jednokratnu upotrebu, platnena torba za kupovinu, manje plastike za jednokratnu upotrebu u svakodnevici – sve većim brojem svakodnevnih odluka pokušavamo da se borimo protiv zagađenja plastikom. Međutim, manje je očigledno da izborom odeće i rutinom pranja veša takođe možemo učiniti mnogo za smanjenje količine mikroplastike koja dospeva u okruženje. Stručnjak iz kompanije LG Electronics objašnjava i kako.
Prvi korak je svesna kupovina odeće
Kada je reč o zagađenju plastikom, verovatno nam pre padne na pamet PET flaša ili najlonska kesa nego omiljeni džemper, sportska odeća ili helanke. A ipak, oko 8 odsto mikroplastike koja iz Evrope dospeva u okeane, odnosno 16–35 odsto na globalnom nivou, potiče od sintetičkih tekstila, što godišnje iznosi između 200.000 i 500.000 tona1. U tekstilnoj industriji sintetička vlakna igraju dominantnu ulogu: prema Izveštaju o tržištu materijala za 2025. godinu organizacije Textile Exchange, poliester čini 59 odsto ukupne svetske proizvodnje vlakana2.
Zato prilikom kupovine pogledajte sastav materijala odabrane odeće, dajte prednost prirodnim materijalima i dugotrajnim, kvalitetnim komadima. Pošto se većina mikroplastike iz tekstilnih proizvoda oslobađa tokom prvih nekoliko pranja3, vredi preispitati i naše navike pri kupovini odeće brze mode (fast fashion): birajmo komade koje bismo nosili duže vreme i koje ne bismo zamenili nakon samo nekoliko nošenja.
Nema potrebe da se sve automatski pere nakon jednog nošenja
Prilikom pranja samo jedne ture odeće od poliestera može se osloboditi i do nekoliko stotina hiljada mikroplastičnih vlakana2. Što ređe izlažemo odeću mehaničkom opterećenju koje pranje nosi sa sobom, to manje mikroplastike može dospeti u odvod. Dakle, ako komad odeće nije prljav, uflekan ili poprimio neprijatne mirise, ne mora automatski završiti u korpi za prljav veš – može biti dovoljno samo da ga izvetrimo ili ručno uklonimo manje mrlje.
Nije svejedno kako peremo
Preporučuje se da mašinu za pranje veša uključujemo kada je napunimo u punom kapacitetu, ali bez pretrpavanja. Osim toga, poželjno je da biramo kraće programe i niže temperature pranja ukoliko je odeća manje prljava i ako to dopušta uputstvo za održavanje datog tekstila.
Prema jednom istraživanju, ukoliko mašinu za pranje veša koristimo punim kapacitetom (ali ne pretrpano), kao i ako koristimo programe sa nižom temperaturom i kraćim trajanjem, sa odeće se može odvojiti manje mikrovlakana4.
Tehnološka rešenja kod mašina za pranje veša takođe mogu pomoći
Za smanjenje količine mikrovlakana koja se oslobađaju tokom pranja već postoje različita rešenja sa filterima. Cilj ovih spoljnih ili ugrađenih filtera jeste da uhvate deo čestica koje su se već odvojile sa odeće pre nego što sa vodom za pranje dospeju u kanalizacioni sistem. Međutim, i pre toga može se ublažiti i samo odvajanje vlakana – na primer uz pomoć programa Microplastic Care, koji je dostupan na pojedinim LG mašinama za pranje veša.
„Budući da prosečno srpsko domaćinstvo pokreće mašinu za pranje veša nekoliko puta nedeljno, sam kućni aparat ima značajnu ulogu u smanjenju količine mikroplastike koja dospeva u životnu sredinu. Program Microplastic Care na LG mašinama za pranje veša kombinacijom ljuljajućih i tradicionalnih pokreta bubnja smanjuje trenje između tekstila, pa se sa odeće odvaja manje mikrovlakana, čime u vodu za pranje može dospeti i do 60% manje mikroplastike5” – izjavio je Mitar Letić, menadžer za Home Solution sektor.
Foto: Magnific/emreakkoyun
