Za ljude koji žive u izbegličkim kampovima i područjima pogođenim ratovima i prirodnim katastrofama, električna energija često nije dostupna. U takvim okolnostima, prenosivi solarni kompleti postaju važan deo humanitarne pomoći. Omogućavaju ljudima da pune telefone, osvetle svoje domove, koriste ventilatore, pripremaju hranu i uče nakon zalaska sunca.
Mohamed Saber svakog dana postavlja solarni panel na krov improvizovanog doma od bambusa i cerade u izbegličkom kampu u Teknafu, u Bangladešu. Sa porodicom je tamo stigao nakon što su 2017. godine pobegli od vojnog progona Rohindža u Mjanmaru.
Solarni panel koji su dobili pre šest godina postao je njihov glavni izvor električne energije. Zahvaljujući njemu, porodica može da puni telefone, koristi osvetljenje tokom pripreme hrane, a deca mogu da uče i u večernjim satima. Tokom vrelih dana solarna energija omogućava im i korišćenje ventilatora.
“To je unapredilo život moje porodice”, kaže Saber.
Prenosivi solarni sistemi sve važniji u kriznim situacijama
Od poplavljenih područja Nepala do izbegličkih kampova u Africi, solarna energija sve češće se koristi kao deo humanitarnog odgovora na krize. Razvoj tehnologije i pad cena omogućili su da ovi sistemi postanu dostupniji, dok humanitarne organizacije sve više prepoznaju električnu energiju kao osnovnu potrebu ljudi u ugroženim područjima.
Sara Rozenberg-Jansen, istraživačica Instituta za životnu sredinu u Stokholmu, objašnjava da prenosivi solarni kompleti mogu brzo da se dopreme na mesta pogođena katastrofama. Njihova prednost je u tome što su kompaktni, lako se prenose i ne zahtevaju priključak na električnu mrežu.
Zbog toga su posebno korisni u situacijama kada poplave otežavaju kretanje, putevi su oštećeni ili se bezbednosni uslovi brzo menjaju.
U zavisnosti od potreba, solarni kompleti mogu da uključuju lampe, baterijske svetiljke, kućne sisteme za napajanje, grejne podloge, pa čak i električne šporete koji koriste solarnu energiju.
Niže cene olakšale su širu primenu
Solarni sistemi imaju još jednu važnu prednost u kriznim područjima. Za razliku od fosilnih goriva, njihova dostupnost ne zavisi od složenog transporta goriva do udaljenih i često teško pristupačnih lokacija.
Prema rečima Rozenberg-Jansen, solarna energija je pre nekoliko decenija bila luksuz, ali su napredak tehnologije i masovna proizvodnja značajno promenili situaciju. Sistemi su danas pristupačniji i jednostavniji za korišćenje, pa za njihovo pokretanje često nije potrebno posebno tehničko znanje.
To potvrđuje i iskustvo organizacije Hope For Ukraine, koja porodicama u ratom pogođenim delovima Ukrajine obezbeđuje solarne komplete. Njen direktor Jurij Boječko navodi da ih dobijaju i ljudi stariji od 75 godina, kojima je za korišćenje dovoljno da priključe uređaj.
Solarna energija već ima primenu u različitim humanitarnim projektima. U klinici za lečenje tuberkuloze na periferiji Karačija, u Pakistanu, koriste se solarni sistemi, dok je Međunarodna organizacija za migracije u okrugu Renk u Južnom Sudanu postavila solarne sisteme za filtriranje vode namenjene porodicama raseljenim zbog rata u susednom Sudanu.
Nakon velikih poplava u Nepalu u avgustu, u kojima je stradalo 1.455 ljudi, a 5.285 se vodilo kao nestalo, solarni kompleti deljeni su stanovništvu uz pomoć lokalnih i međunarodnih organizacija.
Finansiranje i dalje predstavlja prepreku
Uprkos sve većoj primeni, prelazak na solarnu energiju u humanitarnom sektoru nije jednostavan. Organizacije koje pružaju pomoć već imaju uspostavljene sisteme za snabdevanje energijom, među kojima su i dizel-generatori. Uvođenje solarnih rešenja zahteva nove načine nabavke i distribucije, kao i prilagođavanje postojećih procedura.
Dodatni problem je smanjenje međunarodnog finansiranja. Ejmi Dženks iz organizacije Global Platform for Action upozorava da su rezovi u donacijama doveli i do gubitka dela stručnog znanja o energetskim rešenjima u humanitarnom sektoru.
Iako je solarna energija danas pristupačnija nego ranije, troškovi su i dalje previsoki za mnoge porodice. Organizacija Hope For Ukraine očekuje da će do kraja 2026. godine podeliti više od 3.200 solarnih kompleta. Međutim, za dostizanje tog broja bile su potrebne dve godine, dok se na listi čekanja nalazi oko 20.000 porodica.
Veća upotreba obnovljivih izvora energije u humanitarnoj pomoći može da smanji oslanjanje na zagađujuća fosilna goriva. Ipak, za ljude koji žive bez pouzdanog pristupa električnoj mreži, značaj solarnih kompleta prevazilazi ekološke koristi. Oni omogućavaju porodicama da ostanu u kontaktu sa drugima, deci da nastave školovanje i da svakodnevne aktivnosti budu lakše i bezbednije.
Foto: Unsplash/josefkubes81
