Promena svakodnevnih navika ne mora uvek da podrazumeva velika odricanja ili ulaganja. Ponekad je dovoljno da tokom tuširanja smanjimo temperaturu vode. Hladniji tuš može da znači manju potrošnju energije i vode, niže račune, ali i određene koristi za zdravlje. Postoji, međutim, jedan izazov: potrebno je navići se na neprijatnost hladne vode.
Psihološkinja dr Lena Glaser istraživala je da li su male promene koje donose i ličnu korist uspešnije u podsticanju dugoročnih navika od onih koje ljudi doživljavaju kao odricanje. Kao primer je odabrala upravo tuširanje hladnijom vodom.
„Kada ljudi vide ličnu korist od promene ponašanja i nemaju osećaj da se nečega odriču ili da im nešto nedostaje, motivisaniji su da istraju“, objašnjava Glaser.
Šta se dogodilo kada su učesnici počeli da se tuširaju hladnijom vodom?
U istraživanju je učestvovalo 719 osoba, starosti od 18 do 65 godina. Tokom 12 nedelja trebalo je da smanje temperaturu vode i tuširaju se onoliko hladnom vodom koliko im je bilo podnošljivo. Uslov za učešće bio je dobro zdravstveno stanje, kao i to da prethodno nisu imali naviku hladnog tuširanja.
Pojedini učesnici odustali su već tokom prve dve nedelje, ali se nakon toga broj onih koji su napuštali istraživanje smanjio. Prema rečima Glaser, to može da ukazuje na to da se ljudi postepeno navikavaju na hladniju vodu.
Učesnici su neposredno nakon tuširanja prijavljivali da se osećaju budnije i osveženije. Neki su isticali i zadovoljstvo zbog toga što su uspeli da urade nešto što im je u početku bilo neprijatno. Oni koji su nastavili sa ovom praksom prijavili su i dugoročnije poboljšanje fizičkog i mentalnog stanja.
Zanimljiv podatak odnosi se na izostanke sa posla: učesnici koji su se tuširali hladnijom vodom imali su u proseku 31 odsto manje dana bolovanja u odnosu na kontrolnu grupu. Ipak, važno je imati u vidu da su koristi u velikoj meri zasnovane na subjektivnim procenama učesnika. Istraživanja o zdravstvenim efektima izlaganja hladnoj vodi i dalje su ograničena, pa se ne može zaključiti da hladni tuševi sami po sebi sprečavaju bolesti ili jačaju imunitet.
Koliko energije i emisija može da se uštedi?
Osim mogućih koristi za pojedinca, hladniji tuš ima i ekološku stranu. Kada je voda hladnija, manje je verovatno da ćemo se dugo zadržavati pod tušem, što može da smanji potrošnju vode. Istovremeno, za zagrevanje vode potrebno je manje energije, pa se smanjuju i troškovi domaćinstva i emisije povezane sa potrošnjom energije.
Prema proračunu navedenom u istraživanju, tuširanje sa oko 40 litara vode, što odgovara trajanju od približno tri do četiri minuta, uz snižavanje temperature sa 40 na 15 stepeni Celzijusa, štedi oko 1,3 kWh energije. To je približno dovoljno za jedno pranje veša ili oko 100 punjenja mobilnog telefona.
Tokom 12 nedelja istraživanja, učesnici su smanjili emisije ugljen-dioksida za prosečno 15 kilograma po osobi. Poređenja radi, to je približno jednako emisijama koje nastaju tokom vožnje automobila na 100 kilometara.
Ne morate odmah da se tuširate ledenom vodom
Za one kojima ideja hladnog tuširanja ne zvuči privlačno, Glaser predlaže postepeno smanjivanje temperature. Nije neophodno odmah preći na najhladniju vodu, a i male promene mogu da imaju pozitivan efekat.
„Voda ne mora svakog dana da bude jednako hladna. Ni mi se ne osećamo svakog dana jednako hrabro, i to je u redu“, poručuje Glaser, uz savet da je važno osluškivati svoje telo i obratiti pažnju na to kako se osećamo.
Hladniji tuš tako može da bude jednostavan korak ka manjoj potrošnji energije i vode. Ne zahteva novu opremu, dodatne troškove niti velike promene u svakodnevici, već samo malo drugačije podešavanje temperature.
Foto: Magnific
