Ozonska rupa iznad Antarktika dostigla je ove godine površinu od 10,5 miliona kvadratnih milja, odnosno oko 27,2 miliona kvadratnih kilometara. To je najveća zabeležena površina u poslednjih deset godina, ali naučnici NASA i američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) ističu da dugoročni oporavak ozonskog omotača i dalje napreduje.
Prema novom izveštaju ovih institucija, ovogodišnja ozonska rupa zauzela je sedmo mesto po veličini u 48 godina satelitskog praćenja. Njeno širenje povezano je sa neuobičajeno snažnim polarnim vrtlogom, koji je produžio period razgradnje ozona iznad Antarktika i omogućio da se rupa razvije u većim razmerama.
To predstavlja značajnu razliku u odnosu na 2025. godinu, kada je ozonska rupa bila peta najmanja od 1992. godine. Najveći obim zabeležen je 18. septembra, kada je dostigla oko 90 odsto površine rekordne ozonske rupe iz 2000. godine.
„Polarni vrtlog bio je neuobičajeno veliki ove godine, delom zato što su atmosferski sistemi velikih razmera, koji se obično podižu iz nižih slojeva atmosfere i razbijaju vrtlog, bili posebno slabi tokom avgusta i septembra“, objasnila je Ejmi Batler, istraživačica u NOAA laboratoriji za hemijske nauke.
Bez međunarodnih mera ozonska rupa bila bi još veća
Iako je ovogodišnja ozonska rupa bila veća nego prethodnih godina, naučnici naglašavaju da su međunarodne mere za ograničavanje hemikalija koje uništavaju ozon dale značajne rezultate.
„Ovogodišnja ozonska rupa jeste velika, ali mogla je da bude veća za dodatnih milion do dva miliona kvadratnih milja da su supstance koje oštećuju ozon danas bile prisutne u atmosferi u količinama zabeleženim na vrhuncu 2000. godine“, izjavio je Pol Njuman, viši naučnik Univerziteta Merilend i dugogodišnji rukovodilac NASA istraživačkog tima za ozon.
Decenijama su se hlorofluorougljenici (CFC) i druga jedinjenja koja oštećuju ozonski omotač široko koristili u proizvodnji sprejeva, pena, klima-uređaja i frižidera. Njihovo ispuštanje u atmosferu dovelo je do značajnog smanjenja koncentracije ozona u stratosferi.
Zahvaljujući međunarodnim sporazumima i postepenom ukidanju ovih supstanci, njihova koncentracija u atmosferi opada. Istraživači procenjuju da bi oporavak ozonskog omotača iznad Antarktika mogao da bude dostignut tokom 2070-ih godina.
Njuman je ukazao i na još jedan pozitivan pokazatelj: poslednjih godina ozonska rupa počinje da se formira kasnije tokom sezone, što predstavlja jedan od znakova postepenog oporavka.
Zašto je ozonski omotač važan za život na Zemlji?
Ozonska rupa nije fizički otvor u atmosferi, već velika oblast stratosfere u kojoj je koncentracija ozona izrazito niska.
Ozonski omotač ima ključnu ulogu u zaštiti života na Zemlji jer apsorbuje veliki deo štetnog ultraljubičastog (UV) zračenja Sunca. Kada se koncentracija ozona smanji, veća količina ovog zračenja dospeva do površine planete.
To može da poveća rizik od raka kože i katarakte kod ljudi, ali i da izazove oštećenja poljoprivrednih useva i negativno utiče na biljke, životinje i ekosisteme.
Ovogodišnji rezultati pokazuju koliko atmosferski uslovi mogu da utiču na veličinu ozonske rupe iz godine u godinu. Ipak, naučnici ističu da dugoročni podaci potvrđuju značaj međunarodnih mera za zaštitu ozonskog omotača.
Foto: Magnific/Thanhtungdo
