Kada stigne račun za električnu energiju, mnogi se zapitaju koji uređaji u kući najviše doprinose ukupnoj potrošnji. Prva asocijacija često su frižider, zamrzivač ili veš-mašina, jer rade svakodnevno, a neki od njih gotovo neprekidno. Međutim, u domaćinstvima u Srbiji značajan deo potrošnje odlazi i na zagrevanje vode, kuvanje i grejanje prostora.
Prema podacima Elektroprivrede Srbije (EPS), prosečna mesečna potrošnja električne energije u domaćinstvima tokom 2024. godine iznosila je 322 kilovat-sata (kWh). Iako se potrošnja razlikuje u zavisnosti od broja članova porodice, veličine stana ili kuće i opremljenosti uređajima, pojedini aparati imaju znatno veći uticaj na račun nego što se na prvi pogled čini.
Bojler i grejanje među najvećim potrošačima
Jedan od uređaja koji može značajno da utiče na mesečni račun jeste električni bojler. Prema preporukama Elektroprivrede Srbije, bojleri učestvuju sa oko 10 do 15 odsto u ukupnoj potrošnji električne energije u domaćinstvu.
Na količinu potrošene struje utiču zapremina bojlera, temperatura na koju se zagreva voda, učestalost korišćenja, ali i stanje grejača. Naslage kamenca mogu da povećaju potrošnju, zbog čega je važno redovno održavanje uređaja.
EPS preporučuje podešavanje temperature bojlera između 50 i 60 stepeni Celzijusa. Uštede su moguće i ako se zagrevanje vode organizuje u periodu niže tarife, kada domaćinstvo ima dvotarifno brojilo.
Posebnu stavku predstavlja grejanje. U domaćinstvima koja koriste električne grejalice, TA peći ili električne kotlove, potrošnja tokom hladnijih meseci može značajno da poraste. Prema podacima Sistema energetskog menadžmenta, koji funkcioniše uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike, oko 60 odsto ukupne energije koju troši domaćinstvo odlazi na grejanje. Ovaj podatak obuhvata različite energente, a ne samo električnu energiju.
Koliko struje troše frižider, šporet i veš-mašina?
Iako nisu uvek prvi na listi najvećih potrošača, kućni uređaji koji se redovno koriste tokom godine mogu značajno da doprinesu ukupnoj potrošnji.
Prema podacima koje objavljuje EPS, frižider srednjeg kapaciteta troši oko 300 kWh godišnje. Njegova potrošnja zavisi od veličine, starosti, energetskog razreda i uslova u kojima se nalazi. Prevelik frižider za potrebe domaćinstva, kao i postavljanje pored šporeta ili radijatora, mogu dovesti do nepotrebnog trošenja energije.
Električni šporet takođe zahteva pažnju, posebno u domaćinstvima u kojima se svakodnevno priprema više obroka. Korišćenje nekoliko grejnih ploča istovremeno, često zagrevanje rerne i nepotrebno dugo kuvanje povećavaju potrošnju.
Veš-mašina je još jedan uređaj koji se redovno koristi. EPS navodi da na nju može da ode oko 10 odsto potrošnje električne energije u domaćinstvu. Uključivanje mašine kada je potpuno napunjena, izbor nižih temperatura i korišćenje kraćih programa mogu doprineti uštedi.
Važno je imati u vidu da ne postoji jedinstvena godišnja potrošnja koja važi za svaki model uređaja. Razlike između starijih i novijih aparata, kao i učestalost njihovog korišćenja, mogu značajno promeniti konačan rezultat.
Male promene koje mogu da smanje račun za struju
Za racionalniju potrošnju nije uvek neophodno menjati sve kućne uređaje. Nekoliko svakodnevnih navika može napraviti razliku.
Prilikom kuvanja, korišćenje poklopca na posudi može da smanji potrošnju energije za kuvanje i do 20 odsto, prema preporukama EPS-a. Važno je i da veličina posude odgovara grejnoj ploči, jer se tako smanjuje gubitak toplote. Kod električnih šporeta korisno je isključiti ringlu nekoliko minuta pre završetka pripreme hrane i iskoristiti preostalu toplotu.
Frižider ne bi trebalo držati pored izvora toplote, a temperaturu je najbolje podesiti na optimalan nivo. EPS preporučuje temperaturu od tri do pet stepeni za frižider i minus 18 stepeni za zamrzivač. Takođe, vrata ne treba držati otvorena duže nego što je potrebno.
Kod bojlera, redovno uklanjanje kamenca i podešavanje odgovarajuće temperature mogu doprineti efikasnijem radu. Mašine za pranje veša i sudova, ukoliko imaju opciju odloženog starta, mogu se uključivati tokom perioda niže tarife.
Ne treba zanemariti ni uređaje koji ostaju uključeni kada ih ne koristimo. Televizori, računari i drugi aparati u režimu pripravnosti takođe troše električnu energiju, pa njihovo potpuno isključivanje kada nisu potrebni može doprineti smanjenju potrošnje.
Na kraju, najveći prostor za uštedu ne nalazi se nužno u jednom uređaju, već u načinu na koji koristimo energiju u svakodnevnom životu. Praćenje potrošnje, izbor energetski efikasnih aparata i nekoliko jednostavnih promena navika mogu doprineti nižim računima i racionalnijem korišćenju resursa.
Foto: Magnific/chormail
