Novo istraživanje objavljeno u časopisu Communications Earth & Environment šalje alarmantnu poruku: čak i ako svet uspe da ispuni ciljeve Pariskog sporazuma iz 2015. godine i ograniči globalno zagrevanje na ispod 1,5°C, rast nivoa mora biće nezaustavljiv tokom 21. veka i kasnije. Studija, zasnovana na satelitskim merenjima, poređenju sa klimatskom prošlošću i ažuriranim modelima, pokazuje da čak i umereno zagrevanje pokreće mehanizme koji guraju ledene pokrivače ka tačkama preokreta, što vodi ka sve bržem porastu mora.
U proteklih trideset godina brzina rasta nivoa mora se udvostručila, a ako se sadašnji trend nastavi, očekuje se da će se do kraja veka ponovo udvostručiti. To znači da bi već u narednim generacijama okeani mogli rasti za jedan centimetar godišnje. „Dostizanje cilja od 1,5°C bio bi ogroman uspeh za čovečanstvo,“ kaže Kris Stouks, profesor sa Univerziteta Durham i glavni autor istraživanja, „ali čak i tada, nivo mora će verovatno dostići brzine rasta na koje će biti gotovo nemoguće prilagoditi se.“ Više od 230 miliona ljudi trenutno živi unutar jednog metra nadmorske visine, dok više od milijardu ljudi živi ispod deset metara. Čak i mali porast mogao bi izazvati katastrofalne poplave, masovna preseljenja stanovništva i bilione dolara ekonomskih gubitaka do sredine veka.
Grenland i Antarktik već klize ka opasnom preokretu
Istraživanje posebno ističe ranjivost polarnog leda. Grenlandski i zapadnoantarktički ledeni pokrivači, koji zajedno sadrže dovoljno leda da podignu globalni nivo mora za čak 65 metara, trenutno gube oko 400 milijardi tona leda godišnje. Naučnici upozoravaju da ove promene nisu postepene i ravnomerne, već da ubrzavaju. „Do skoro smo verovali da Grenland neće značajno reagovati sve dok svet ne dostigne 3°C zagrevanja,“ objašnjava Stouks, „ali sadašnji konsenzus kaže da su granice preokreta i za Grenland i za Zapadni Antarktik bliže 1,5°C.“ Drugim rečima, čak i uz trenutni nivo zagrevanja, planeta je možda već ušla u fazu iz koje nema povratka kada je u pitanju dugoročni porast nivoa mora.
Kako bi bolje razumeli moguće posledice, naučnici su se osvrnuli i na geološku prošlost. Pre oko 125.000 godina, tokom poslednjeg međuledenog perioda, more je bilo 2 do 9 metara više nego danas, iako su tadašnje temperature bile nešto niže, a koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi znatno manja nego danas. Još dalje u prošlosti, pre oko tri miliona godina, kada su nivoi CO₂ poslednji put bili slični današnjim (oko 424 čestice na milion), more je bilo čak 10 do 20 metara više. Ovi istorijski primeri pokazuju da je trenutni nivo zagrevanja već možda zapečatio dugoročnu sudbinu mnogih obalnih regiona.
Prilagođavanje bez radikalnog hlađenja gotovo nemoguće
Iako bi ispunjavanje klimatskih ciljeva značajno smanjilo mnoge klimatske rizike, zaključak studije je jasan: svet mora da uloži ogromne resurse u zaštitu obala, jer će rizik od poplava nastaviti da raste bez obzira na političke sporazume. Još teže postaje kada se uzme u obzir da su neki ključni uzroci — poput destabilizacije ledenih pokrivača — već pokrenuti i mogu trajati vekovima. „Ako želimo da usporimo rast nivoa mora do nivoa s kojim možemo da se nosimo, dugoročna globalna temperatura morala bi da ostane bliže +1°C, a možda čak i niža,“ upozorava Stouks.
To znači da bi, čak i uz stroge mere smanjenja emisija, svet mogao da se suoči s realnošću u kojoj je potrebno razmišljati o transformaciji globalnih energetskih sistema, potencijalnom korišćenju geoinženjeringa ili čak o dugoročnim strategijama preseljenja stanovništva iz najugroženijih obalnih područja. Nažalost, iako su politički ciljevi važni, oni sami možda više nisu dovoljni da zaustave procese koje smo već pokrenuli.
Photo: Freepik
