Kompanija Airbus ponovo je potvrdila svoju posvećenost razvoju aviona na vodonični pogon, najavljujući primenu tehnologije gorivnih ćelija kao glavne pogonske metode. Ovo saopštenje stiglo je tokom samita “Airbus Summit 2025”, samo nekoliko nedelja nakon što je kompanija objavila da odlaže planove za razvoj aviona na vodonik do 2035. godine, zbog sporijeg napretka u razvoju vodoničnog ekosistema i tehnologija.
Vazduhoplovna industrija suočava se sa sve većim pritiskom da smanji svoj negativan uticaj na životnu sredinu, budući da je odgovorna za oko 2-3% globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. U narednim decenijama, ovaj procenat bi mogao značajno da poraste ukoliko se ne preduzmu ozbiljne mere za dekarbonizaciju.
Promene kroz elektrifikaciju
Brojne inicijative u industriji trenutno su usmerene na brze promene kroz elektrifikaciju pogona i upotrebu održivih avio-goriva (SAF), dok se vodonik smatra dugoročnim rešenjem zbog svoje energetske efikasnosti i mogućnosti proizvodnje bez ugljenika. Airbus veruje da bi potpuno električni avioni na pogon gorivnih ćelija mogli dugoročno da transformišu vazdušni saobraćaj.
Bruno Fišefeu, direktor budućih programa u Airbusu, ističe da je vodonik u središtu njihove posvećenosti dekarbonizaciji avijacije.
“Iako smo prilagodili naš plan, naša posvećenost letu na vodonični pogon ostaje nepokolebljiva. Kao što smo videli u automobilskoj industriji, potpuno električni avioni na pogon gorivnih ćelija imaju potencijal da dugoročno revolucionarizuju vazdušni transport na bolje, upotpunjavajući put održivih avio-goriva.“
Šta je program ZEROe?
Airbus je još 2020. godine pokrenuo program ZEROe, istražujući različite tehnologije vodoničnog pogona, uključujući sagorevanje vodonika i gorivne ćelije. Nakon godina ispitivanja i testiranja prototipa, kompanija je odlučila da se usmeri na gorivne ćelije kao ključnu pogonsku tehnologiju, uz dodatna istraživanja komplementarnih rešenja, poput kriogenike, koja potvrđuju održivost ovog koncepta.
Novi avioni koje razvija Airbus imaće četiri električna propelerska motora od po 2 megavata, koje će pokretati gorivne ćelije. Ove ćelije pretvaraju vodonik i kiseonik u električnu energiju kroz hemijsku reakciju, pri čemu se kao jedini nusproizvod stvara voda. Gorivo će biti smešteno u rezervoarima sa tečnim vodonikom, što će omogućiti dugotrajne i ekološki prihvatljive letove.
Na ovu temu pričao je i Glenn Llewellyn, direktor ZEROe projekta.
„Tokom poslednjih pet godina istraživali smo različite koncepte vodoničnog pogona pre nego što smo se odlučili za ovaj potpuno električni koncept. Uvereni smo da može pružiti potrebnu gustinu snage za komercijalni avion na vodonik i može se razvijati kako budemo napredovali u tehnologiji. U narednim godinama, fokusiraćemo se na unapređenje skladištenja, distribucije i pogonskih sistema, dok ćemo seistovremeno zalagati za regulatorni okvir koji će omogućiti letove ovih aviona.“
Uprkos izazovima i prilagođavanju strategije, Airbus ostaje posvećen razvoju aviona na vodonik kao ključnog koraka ka dekarbonizaciji avijacije. Kompanija veruje da će ova tehnologija, uz odgovarajuću podršku i regulatorni okvir, otvoriti put ka budućnosti letenja sa nultom emisijom štetnih gasova.
Niklas Jonasson/Unsplash
