Tradicionalni Kopaonik biznis forum počeo je panelima na kojima su se učesnici bavili ekonomskim perspektivama Zapadnog Balkana, makroekonomskim trendovima, kao i temama kakva je situacija sa kreativnom industrijom i na koji način se ovladava globalnom prodajom, odnosno na koji način ESG standardi predstavljaju novo poglavlje poslovnog razvoja.
Poslovanje po ESG standardima postalo je novo poglavlje i nešto što pravi razliku, a kriterijumi koji se ispunjavaju uskoro će postati za većinu kompanija obaveza. Hemijska industrija je dobar primer primerene ESG standarda, kako je istakao Darko Vuković, potpredsednik za finansije Eliksir grupe.
“Pre 65 godina je nastalo Eliksir Prahovo za RTB Bor, da bi se iskoristio njihov nus proizvod – sumporna kiselina, što je bio prvi primer, a danas se ESG standardi podrazumevaju u domenu održivosti u radu kompanije”.
Pokos Gergely, izvršni direktor za zeleni program u OTP banci objasnio je na praktičnim primerima na koje se sve načine primenjuju ESG kriterijumi u poslovanju, dok je Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija & A1 Slovenija objasnio da ta kompanija ozbiljno shvata ESG, pogotovo u kontekstu da to može da napravi pravu razliku u poslovanju, kao i da komponente ESG više nisu samo stav da ih je lepo primanjivati, već i sastavni deo poslovanja.
„Na ovogodišnjem Forumu biće ponuđena rešenja kako da se krize i polikrize prevaziđu, kao i da upravo one izazvane različnim faktorima, imaju različita rešenja”, istakao je Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije i naglasio još jednom da će iz centralne teme Foruma “Novi globalni kontekst – izazovi neizvesne budućnosti”, biti izvučen čitav niz pojedinačnih diskusija koje se odnose ne samo na pojedine industrije unutar naše zemlje i Zapadnog Balkana, već i neke društvene teme, društvena pitanja koje su od vitalnog značaja za privredni, ali i društveni razvoj.
MMF: Srbiju očekuje rast
Sala u hotelu Grand na Kopaoniku na prvom panelu ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma bila je puna, što je pokazivalo koliko je tema – Ekonomske perspektive Zapadnog Balkana izazvala veću pažnju.
Moderirajući panel Dušan Vujović, član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije motivisao je govornike da budu vrlo konkretni u davanju ocena.
Julija Ustjugova, šefica kancelarije MMFa u Srbiji, istakla da će fiskalne deficite od zemalja na Zapadnom Balkanu nastaviti da smanjuju Srbija i Severna Makedonija, dok će se u drugim zemljama vratiti oko prethodnih nivoa, osim u Crnoj Gori, gde se očekuje značajno povećanje fiskalnog deficita koje oslikava neke mere koje su sprovedene u prethodnim godinama.
Prema njenim rečima, ove godine globalni rast iznosiće 3,1 odsto, a naredne 3,2 odsto, dok se za Srbiju očekuje rast od 3,3 odsto ove godine, a u 2025. rast od čak 4,5 odsto.
Ričard Rekord, glavni ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan naglasio je koliki je značaj regionalne integracije, kao i da postoje u regionu određena kretanja, ne samo ka ubrzanju integracije u Evropsku uniju, već da se ostvare neke koristi na jedinstvenom tržištu.
