Cementna industrija je, uz proizvodnju električne energije iz uglja i saobraćaj, među sektorima koji imaju značajan uticaj na životnu sredinu, što je i jedan od razloga zašto se poslednjih godina sve više govori o dekarbonizaciji procesa u energetski intenzivnim industrijama.
U tom kontekstu, veliki proizvođači traže načine da smanje ugljenični otisak bez kompromisa po pitanju kvaliteta i bezbednosti, a jedan od najpraktičnijih pravaca jeste zamena dela fosilnih goriva i pojedinih sirovina alternativnim izvorima.
TITAN Grupa je još 2006. usvojila strategiju borbe protiv klimatskih promena, sa ciljem smanjenja emisija CO₂ kroz ulaganja u inovativne tehnologije i upotrebu alternativnih materijala.
U okviru te strategije, fokus je na energetskoj efikasnosti, koprocesuiranju i razvoju kompozitnih cementa sa nižim udelom klinkera.
Koprocesuiranje: Tehnologija koja u praksi spaja energiju i cirkularnost
Evropska cementna industrija koristi alternativna goriva više od 40 godina, uz tehnologiju koja se opisuje kao bezbedna i ekološki prihvatljiva u sredinama sa visokim standardima zaštite životne sredine.
Alternativna goriva u ovom kontekstu najčešće podrazumevaju SRF i RDF, odnosno čvrsta goriva dobijena industrijskom obradom otpada, uključujući komercijalni, industrijski i deo komunalnog otpada koji je prethodno sortiran i pripremljen.
Važno je i ono što se često prećuti u javnoj debati: koprocesuiranje nije spaljivanje neobrađenog otpada, već korišćenje pripremljenog goriva kontrolisanog kvaliteta, uz stalno merenje i kontrolu procesa.
U cementnoj peći se postižu temperature sagorevanja 1.800–2.000°C, a za samo pečenje materijala potrebno je više od 1.450°C, što obezbeđuje potpuno sagorevanje.
I upravo te industrijske „ekstremne“ temperature objašnjavaju zašto se na ovu tehnologiju gleda kao na deo rešenja: otpad koji ne može dalje da se reciklira dobija novu ulogu, a fosilna goriva se štede.
Posetili smo Titan u Solunu: Proces koji se vidi na licu mesta
Na studijskom putovanju u Solun, koje je organizovala Asocijacija srpske energetski intenzivne industrije (ASEII), imali smo priliku da obiđemo Titanovo postrojenje i da iz prve ruke vidimo kako izgleda ceo proces proizvodnje i gde se u taj proces „ugrađuju“ alternativna goriva i sirovine.
ASEII je osnovana u septembru 2024. godine kao platforma pet vodećih kompanija iz sektora čelika, cementa i đubriva, sa ciljem da objedini glas industrija koje predstavljaju jezgro realne ekonomije Srbije, a među osnivačima su i Titan Cementara Kosjerić, uz Metalfer Steel Mill, Elixir Group, Holcim Srbija i Moravacem. Misija Asocijacije je da doprinese aktivnom učešću industrije u kreiranju energetskih i klimatskih politika, posebno u kontekstu dekarbonizacije i tranzicije ka klimatskoj neutralnosti, uz insistiranje na tehnički i ekonomski realnim rešenjima.
U Solunu smo, praktično, pratili logiku proizvodnje klinkera i cementa kroz prizmu dve teme koje danas odlučuju tempo promena u industriji: energija i materijal. Na nivou Titan Grupe, koprocesuiranje se posmatra kao ključni element dekarbonizacije, a podaci navode da je udeo alternativnih goriva u Titan postrojenjima u Grčkoj u 2024. bio 39,3%, dok se kao evropski prosek pominje oko 58% (uz napomenu da se proseci razlikuju po godinama i metodologijama izveštavanja).
Gde se „zelene“ prakse vide na delu?
U Solunu se priča o održivijoj industriji vidi i van kruga fabrike, na projektima koji menjaju svakodnevicu grada. Jedan od takvih je FlyOver, podignuti autoput koji treba da unapredi istočnu obilaznicu Soluna i rastereti postojeći zasićeni pravac.
Projekat je dugačak 13,5 kilometara, sa četiri trake u svakom smeru, tri nova podzemna tunela i 10 mostova, a planirano je da opslužuje oko 10.000 vozila na sat, uz istovremeni doprinos bezbednosti saobraćaja i smanjenju emisija.
Titan Grupa, kroz Interbeton, u ovom poslu ima vrlo konkretnu ulogu: ekskluzivni je dobavljač betona i cementa, a do završetka projekta očekuje se isporuka od više od 550.000 kubnih metara betona; do sada je isporučeno 215.000 kubnih metara različitih receptura, pri čemu se pojedini veliki zahvati rade u intenzivnom ritmu.
„Koristi su dvostruke“
U razgovoru sa Vasilisom Strugarisom, direktorom Titan fabrike u Solunu, fokus je bio na tome kako se alternativna goriva uklapaju u svakodnevni industrijski režim, bez romantizovanja, već kroz merljive efekte.
„Alternativna goriva koristimo već poslednjih desetak godina. A koje su koristi? Koristi mogu da se svrstaju u dve različite grupe“, rekao je Strugaris.
Kako objašnjava, prva grupa koristi odnosi se na samu fabriku: „Štedimo veliku količinu goriva. To znači da ne eksploatišemo mineralne resurse iz zemlje… smanjuju se troškovi proizvodnje“, uz napomenu da postoje i pozitivni efekti na kvalitet cementa.
Druga grupa koristi, kaže, ide prema zajednici, jer deo materijala koji bi završio na deponijama dobija novu namenu. „Ne odlažemo otpad na deponije… To je ogromna prednost“, naglašava Strugaris, uz dodatak da pristup mora biti selektivan: „Mi ne možemo koristiti bilo kakav materijal… birati ono što je pogodno za nas i prihvatljivo za životnu sredinu.“
Selekcija je pola posla: Uloga postrojenja za tretman otpada
Ovaj „selektivni pristup“ nije samo princip, već operativni sistem, i tu se razgovor prirodno nastavio sa Aleksandrosom Ifantisom, direktorom razvoja alternativnih goriva i sirovina u Grčkoj (TITAN). On je precizno opisao gde se odluke zapravo donose.
„Izbor materijala koji su pogodni za upotrebu u fabrici jeste zadatak naše fabrike za tretman, koja vrši selekciju materijala na osnovu zahteva u pogledu kvaliteta koje postavlja cementara“, rekao je Ifantis.
Tipični tokovi otpada koji se koriste, dodaje, jesu komercijalni i industrijski otpad iz industrije papira ili industrije reciklaže.
U praksi to znači uzorkovanje, probe i potvrdu da gorivo ispunjava specifikacije, pre nego što uopšte dođe do peći, odnosno do dela procesa gde se svaka greška skupo plaća i tehnološki i reputaciono.
U okviru posete, obišli smo i postrojenje Ecorecovery, koje je aktivno na tržištu alternativnih goriva i fokusira se na oporabu čvrstog neopasnog otpada i sirovina kako bi proizvelo SRF i RDF, namenjene zameni fosilnih goriva u energetski intenzivnim postrojenjima, uključujući cementare.
Solun kao ogledalo, Kosjerić kao sledeća etapa
Dok smo u Solunu gledali tehnologiju koja već radi u kontinuitetu, razgovori su se neminovno vraćali i na Srbiju. Titan Cementara Kosjerić posluje u okviru Titan Grupe od aprila 2002. godine, a od privatizacije do danas je investirano preko 80 miliona evra u unapređenja vezana za zaštitu životne sredine, bezbednost na radu, kapacitete i optimizaciju procesa.
Istovremeno, Titan Cementara Kosjerić planira da postepeno povećava korišćenje alternativnih goriva, uz stalnu kontrolu procesa, u skladu sa kapacitetom peći i karakteristikama goriva.
Foto: Nikola Pavlović
