Zabrana takozvanih „večnih hemikalija“ u Francuskoj predstavlja veliki zaokret u načinu na koji države štite javno zdravlje od štetnih supstanci. Od 1. januara 2026. godine, proizvođači i uvoznici više ne smeju da prodaju tekstil, kozmetiku, obuću, voskove i proizvode za vodootpornost koji sadrže PFAS iznad određenih granica.

PFAS grupa obuhvata više od 10.000 sintetičkih hemikalija koje se koriste još od 1950-ih godina. Naučnici ih nazivaju „večnim hemikalijama“ jer se ne razgrađuju u prirodi. Ove supstance sadrže izuzetno jaku vezu između ugljenika i fluora, što im daje otpornost na toplotu, vodu i ulja — ali istovremeno znači da se trajno zadržavaju u zemljištu, vodi, vazduhu i živim organizmima.

Većina ljudi svakodnevno dolazi u kontakt sa PFAS-om, a da toga nije svesna. Nalaze se u ambalaži za hranu, neprijanjajućem posuđu, tepisima otpornim na mrlje i odeći sa vodootpornim premazima.

Rizici po zdravlje su ozbiljni i dobro dokumentovani. Istraživanja pokazuju da PFAS remeti hormonski sistem i utiče na reproduktivni razvoj. Takođe se povezuje sa oslabljenim imunitetom kod dece i smanjenom efikasnošću vakcina, kao i sa određenim vrstama raka, uključujući rak bubrega i testisa, piše Happy Eco News.

Studija Centers for Disease Control and Prevention pokazala je da su PFAS hemikalije pronađene u krvi kod 97% testiranih Amerikanaca. Ljudi ih najčešće unose putem kontaminirane hrane i vode za piće, što dodatno naglašava značaj francuske zabrane kao globalnog presedana.

Nova pravila jasno definišu dozvoljene granice. Pojedinačne PFAS supstance ne smeju prelaziti 25 delova na milijardu, zbir određenih PFAS mora biti ispod 250 delova na milijardu, dok ukupna količina, uključujući polimere, ne sme prelaziti 50 delova na milion.

Kompanije su obavezne da dokažu usklađenost sa ovim standardima. Ako ukupni sadržaj fluora prelazi 50 miligrama po kilogramu, dodatna testiranja postaju obavezna, što daje zakonu konkretnu snagu u primeni.

Testiranje na ovako niskim koncentracijama zahteva naprednu laboratorijsku opremu. Metode poput masene spektrometrije omogućavaju detekciju PFAS jedinjenja u tragovima, ali proces testiranja košta između 200 i 500 dolara po uzorku.

Zabrana posebno pogađa industrije koje se oslanjaju na PFAS zbog njihovih performansi. Proizvođači kozmetike moraće da reformulišu proizvode poput maskare, karmina i dugotrajnih pudera, dok tekstilna industrija traži alternative za vodootpornost i otpornost na mrlje.

Postoje i određeni izuzeci — na primer za ličnu zaštitnu opremu radnika, kao i za vojnu i bezbednosnu opremu, gde trenutno ne postoje adekvatne zamene. Proizvodi sa najmanje 20% recikliranog materijala mogu dobiti izuzeće, pod uslovom da PFAS potiče isključivo iz tog recikliranog dela.

Zakon je stupio na snagu 1. januara 2026, uz prelazni period od 12 meseci za prilagođavanje. Nakon toga, svi proizvodi koji ne ispunjavaju uslove biće zabranjeni.

Za kompanije to znači hitne promene: detaljnu analizu lanaca snabdevanja, testiranje proizvoda i razvoj novih formulacija bez PFAS-a.

Dobra vest je da alternative već postoje. Prirodni vodoodbojni premazi na bazi biljnih voskova, silikonski premazi i čak keramičke nanočestice nude rešenja bez fluorisanih jedinjenja.

Regulativa takođe ostavlja prostor za dodatno pooštravanje, jer je usklađena sa budućim zakonima European Union, što ukazuje na dugoročnu strategiju smanjenja izloženosti ovim hemikalijama.

Evropska unija već razmatra širu zabranu PFAS-a, dok su pojedine američke savezne države, poput California i Mejna, već uvele sopstvena ograničenja.

Uticaj ove odluke prevazilazi granice Francuske. Kompanije koje posluju na tom tržištu moraće da prilagode globalne lance snabdevanja, što može ubrzati prelazak na PFAS-free proizvode širom sveta.

Potrošači već sada mogu obratiti pažnju na oznake poput „fluorisano“ ili „perfluorisano“, kao i na sertifikate poput OEKO-TEX, koji garantuju bezbednost tekstila.

Ova zabrana deo je šire promene u pristupu proizvodnji i potrošnji, prelaska na održivije modele i cirkularnu ekonomiju.

Francuska je ovim potezom jasno stavila do znanja da zdravlje ljudi ima prioritet nad industrijskom praktičnošću. Ako se pokaže da ovakav model funkcioniše bez negativnih ekonomskih posledica, vrlo je verovatno da će i druge zemlje slediti isti put.

Ovo bi mogao biti početak kraja „večnih hemikalija“ u proizvodima koje svakodnevno koristimo.

Foto: Freepik/freepic.diller