Kompanija Colossal Biosciences, biotehnološka firma koja pokušava da vrati u život vrste poput dodoa, mamuta i tasmanijskog tigra, saopštila je da će u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) napraviti biotrezor za ugrožene vrste.
Smešten unutar Muzeja budućnosti u Dubaiju, projekat pod nazivom Colossal Biovault and World Preservation Lab čuvaće milione zamrznutih uzoraka tkiva i drugih bioloških materijala iz 10.000 vrsta, uključujući 100 najugroženijih vrsta na svetu, kao i u UAE, navodi kompanija.
“Oživeli” vuka iz ledenog doba
Prošlog aprila, Colossal je objavio da je „oživeo“ izumrlog vuka (dire wolf), stvorivši tri vuka – dva mužjaka i jednu ženku – koristeći drevni DNK, kloniranje i tehnologiju uređivanja gena kako bi izmenili gene sivog vuka. Stručnjaci su ukazali da nije moguće vratiti potpuno identičnu kopiju izumrle životinje i da su ovi vukovi zapravo hibridi strašnog i sivog vuka, slični po izgledu svom izumrlom prethodniku.
Colossal, sa sedištem u Dalasu, navodi da će uzorke iz trezora u UAE koristiti na dva načina: za istraživanje ugroženih vrsta, ali i kao resurs za eventualno vraćanje vrsta ukoliko u budućnosti izumru.
U intervjuu za CNN-ovog Richarda Questa, suosnivač i izvršni direktor kompanije Ben Lam uporedio je novi biotrezor sa Svalbard Global Seed Vault u Arktičkom krugu – objektom koji čuva gotovo 1,4 miliona uzoraka semena — i rekao da je i životinjama potrebna slična zaštita.
„Moramo da počnemo da pravimo rezervne kopije celog života na Zemlji, jer iako zaštita prirode funkcioniše, ne funkcioniše brzinom kojom mi istrebljujemo vrste“, rekao je.
Crvena lista Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) sadrži više od 48.000 vrsta kojima preti izumiranje, od ukupno 172.600 procenjenih vrsta. Procene o tome koliko vrsta godišnje nestane razlikuju se, delom zato što veliki broj vrsta još uvek nije otkriven ili formalno identifikovan. Lam je rekao da kompanija planira da čuva više uzoraka svake vrste kako bi se očuvala genetska raznolikost – ključni faktor za dugoročni opstanak populacije.
Dodao je da postoji više razloga za očuvanje ugroženih životinja, navodeći da su mnoge od njih ključne vrste u svojim ekosistemima. Nestanak jedne vrste može poremetiti čitavo okruženje, dovodeći do prekomernog razmnožavanja ili nestanka drugih vrsta, uz posledice koje se prenose kroz lanac ishrane.
„Postoji i ogromna količina podataka koje ponekad izgubimo kada neka vrsta izumre“, rekao je. „Ptice imaju znatno bolji imuni sistem od nas. Trebalo bi to da proučavamo, kako bismo videli kako bi se to moglo primeniti i na ljude.“
„Ako vas nije briga za životinje, trebalo bi da vam bude briga za životinje jer one pomažu ljudima“, dodao je.
Iako je planirani obim projekta ogroman, to nije jedina ovakva ustanova na svetu.
Program “Frozen Zoo” organizacije San Diego Zoo Wildlife Alliance sadrži uzorke više od 1.300 vrsta i podvrsta. Od osnivanja 1975. godine, genetika je značajno napredovala. Klonovi četiri ugrožene vrste, Prževalskijevog konja (poreklom iz Centralne Azije), indijskog gaura, bantenga (vrsta goveda iz jugoistočne Azije) i crnonogog lasičara iz Severne Amerike, stvoreni su korišćenjem genetskog materijala sačuvanog u toj ustanovi.
Postoje i drugi projekti sa hiljadama DNK uzoraka životinja, sa različitim naučnim primenama. Humanitarna organizacija Frozen Ark prikupila je 48.000 uzoraka, uglavnom DNK, uključujući snežnog leoparda i antilopu Scimitar Horned Oryx (vrstu izumrlu u divljini), na više lokacija u Velikoj Britaniji.
Upitana o Colossal-ovom biotrezoru, San Diego Zoo Wildlife Alliance je u saopštenju za CNN navela da ubrzavanje „krioprezervacije živih ćelija“ predstavlja „neviđenu priliku i hitnu potrebu za obezbeđivanje budućnosti biološke raznolikosti Zemlje“, uz napomenu da „nijedna organizacija ne može to da uradi sama“.
Takođe su upozorili da će takvi projekti morati da se bave regulatornim okvirima, dugoročnim upravljanjem i koordinacijom preko političkih granica, kao i da zahtevaju pažljivo poštovanje međunarodnih politika i sporazuma.
„Održiva strategija za biobankarstvo je distribuirani model koji favorizuje razvoj kapaciteta za biobankarstvo unutar samih zemalja bogatih biodiverzitetom, u partnerstvu sa institucijama koje imaju dugoročno iskustvo i ekspertizu u čuvanju kolekcija“, dodali su.
Duško Ilić, profesor nauke o matičnim ćelijama na King’s College London, rekao je u mejlu da trenutno nema dovoljno javno dostupnih detalja da bi se mogao proceniti Colossal-ov biotrezor, navodeći da bi želeo više informacija o „obimu (vrste, tipovi uzoraka), upravljanju, pristupu, dugoročnom finansiranju i integraciji sa okvirima zaštite prirode“.
„Samo kriobankiranje ne znači automatski i stvarni doprinos očuvanju“, rekao je.
„Za javnost, zamrznuti zoološki vrtovi su privlačan koncept i pomažu u podizanju svesti o gubitku biodiverziteta“, dodao je. „U praksi, najbolje ih je posmatrati kao dopunske alate, a ne kao zamenu za očuvanje na terenu, zaštitu staništa ili upravljanje populacijama.“
Novi projekat biobanke deo je inicijative vredne više stotina miliona dolara u UAE, zemlji koja je nedavno investirala 60 miliona dolara u Colossal, kompaniju koja je od osnivanja 2021. godine prikupila ukupno 615 miliona dolara. Biotrezor, smešten u muzeju u srcu Dubaija, zamišljen je tako da javnost bude u neposrednoj blizini naučnog rada koji se odvija.
„Radimo sa Muzejom budućnosti jer želimo da bude izloženo“, rekao je Lam. „Želimo da napravimo laboratorije uživo koje su dostupne posetiocima i da kod dece i ljudi probudimo uzbuđenje prema nauci.“
Spisak 100 najugroženijih vrsta čiji će uzorci biti sačuvani još nije finalizovan, rekao je predstavnik kompanije, i trenutno se formira kroz zajednički istraživački projekat sa UAE. Colossal navodi da je ovaj biotrezor prvi u planiranoj globalnoj mreži sličnih lokacija.
Foto: Freepik/jannoon028
