Kompanija Cultivated Biomaterials, sa sedištem u oblasti Ralija, uzgaja kravlju kožu u bioreaktoru, dok krava ostaje potpuno nepovređena. Već prodaju nakit napravljen od ovog materijala, a u pripremi su novčanici i kaiševi za satove. Koža potiče od kožnih ćelija uzetih od Anđele, crne Angus krave koja živi u utočištu za životinje u severnom delu države Njujork.
Ovo bi moglo da promeni način na koji proizvodimo kožne proizvode. Današnja industrija kože vredi više od 400 milijardi dolara globalno, ali je snažno povezana sa stočarstvom, koje proizvodi ogromne količine gasova sa efektom staklene bašte i troši velike količine vode.
Džordž Engelmajer, biomedicinski inženjer i osnivač kompanije, uzgaja Anđeline ćelije na biljnim „skelama“ napravljenim od materijala poput paperja maslačka i vlakana mlečike. Te ćelije proizvode kolagen, isti protein koji životinjsku kožu čini čvrstom i fleksibilnom. Nakon nekoliko nedelja, laboratorijski uzgajana koža se štavi pomoću prahova od kore drveta, umesto agresivnih hromovih soli koje koristi većina klasičnih štavionica.
Rezultat izgleda kao koža, jer to i jeste koža, samo uzgajana na drugačiji način. Engelmajer male komade ugrađuje u srebrni nakit pod staklom i naziva ih „biološkim draguljima“. U januaru je čak doneo torbicu napravljenu od njenih ćelija da je pokaže Anđeli, iako se čini da ona nije bila naročito impresionirana.
Anđela živi na farmi Sweet Farm, neprofitnom utočištu koje spasava domaće životinje. Osnivači utočišta oduševljeni su projektom jer pokazuje budućnost u kojoj nije potrebno ubijati životinje da bi se proizvodili luksuzni proizvodi, prenosi Happy Eco News.
Ekološke prednosti laboratorijski uzgajane kravlje kože mogle bi biti ogromne. Engelmajer se poziva na istraživanja koja sugerišu da bi ovakav materijal mogao da koristi do 80% manje vode i da proizvodi čak 90% manje emisija u poređenju sa tradicionalnom kožom. Ipak, priznaje da njegova laboratorija još nije sprovela nezavisnu procenu. Ključna razlika je u tome što se voda korišćena u njegovom procesu može reciklirati, za razliku od one u klasičnim štavionicama.
Stručnjaci za zaštitu životne sredine kažu da ti brojevi deluju realno, ali uz određene uslove. Stvarni uticaj zavisi od porekla hranljivih materija za ćelije i izvora energije koji napajaju opremu. Za sada je ovo mala operacija, više naučni eksperiment nego potpuno rešenje, ali predstavlja korak ka zadovoljenju potražnje za kožom bez uništavanja planete.
Engelmajer nije prvi koji pokušava da napravi alternativu koži. Druge kompanije su eksperimentisale sa micelijumom gljiva, bakterijskim materijalima i laboratorijski uzgajanim kolagenom. Neki prototipi izgledali su spremno za modne piste, ali se pokazalo da je izuzetno teško postići dovoljnu izdržljivost i prihvatljivu cenu za stvarnu upotrebu. Jedan poznati projekat „kože od gljiva“ propao je jer materijal nije ispunio standarde luksuznih brendova.
Ono što Engelmajerovu kožu izdvaja jeste to što se proizvodi već prodaju običnim ljudima, a materijal potiče od konkretne, žive krave iz utočišta. Trenutno je moguće kupiti nakit sa sitnim komadima uzgajane kože. Slede novčanici, zatim kaiševi za satove, a dugoročno i torbe, kako tim bude savladavao izradu većih i čvršćih površina.
Da li ovo ikada može da konkuriše klasičnoj koži, još je neizvesno. Najveći izazov je proizvodnja dovoljne količine po dovoljno niskoj ceni. Investitori su oprezni, naročito nakon problema sa skaliranjem industrije laboratorijski uzgajanog mesa. Ipak, visoka moda je oduvek bila spremna da plati premiju za retke materijale sa snažnom pričom, a ovaj materijal ima i jedno i drugo. Engelmajer je ranije radio u inženjeringu tkiva, gde je uzgajao srčane zaliske i srčani mišić, pre nego što je prešao u ćelijsku poljoprivredu. Tehnike iz medicine lako su prenosive na proizvodnju materijala. Svoj proizvod vidi poput bisera, nečega vrednog što dolazi od životinje, ali bez nanošenja štete.
Za sada, cilj je da se dokaže da koncept funkcioniše. Proizvodnja je mala, ponuda ograničena, i dug je put pre nego što laboratorijski uzgajana koža može da zameni makar deo tradicionalne. Ali svaka velika promena negde počinje, a ovo bi mogao biti početak modne industrije koja više ne zahteva klanje milijardi životinja svake godine.
Koža u vašim čizmama ili sedištima automobila verovatno još dugo neće dolaziti iz laboratorije. Ali u svetu koji traži načine da smanji emisije i humanije postupa prema životinjama, uzgajanje prave kože iz ćelija žive krave svakako pokazuje jedan veoma zanimljiv pravac.
Foto: Unsplash/Screenroad
