Na Samitu o Ciljevima održivog razvoja od 18. do 19. septembra, svetski lideri su sklopili dogovor da hitno pojačaju svoje napore ka postizanju Ciljeva održivog razvoja, naše globalne mape puta za izlazak iz krize, do 2030. 

Svetski lideri su dali istorijsko globalno obećanje da osiguraju prava i dobrobit svih na zdravoj planeti koja napreduje, kada su se usaglasili sa Agendom 2030 i 17 Ciljeva održivog razvoja 2015. godine. Ipak, na pola puta ka implementaciji Ciljeva održivog razvoja, oni su u riziku. Desetine miliona ljudi se suočilo sa siromaštvom od 2020. godine. Preko 110 miliona ljudi je prisilno raseljeno. Nejednakosti su se pogoršale, posebno za žene i devojčice. Mnoge vlade su bile primorane da izaberu između plaćanja dugova i ulaganja u zdravstvo i obrazovanje. Klimatska kriza ima negativan uticaj na živote. Zemlje u razvoju i najranjivije grupe stanovništva na svetu nastavljaju da nose teret ovih kriza. 

“Ciljevi održivog razvoja nisu samo spisak ciljeva. Oni sa sobom nose nade, snove, prava i očekivanja ljudi širom sveta,” rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš. “Ipak danas, samo 15 odsto postavljenih targeta je na putu ka ostvarenju. Mnogi idu unazad. Umesto da niko ne bude izostavljen, rizikujemo da izostavimo Ciljeve održivog razvoja.”

Lideri su na Samitu usvojili definišuću političku deklaraciju, orijentisanu ka ciljevima, ističući svoju posvećenost za izgradnju održivog, inkluzivnog i prosperitetnog sveta do 2030.

Sa snažnim fokusom na sredstva implementacije, a posebno na finansiranje razvoja, deklaracija potvrđuje da bez kvantnog skoka investicija, koji bi omogućili pravednu i pravičnu energiju, hranu, digitalnu tranziciju i transformaciju obrazovanja i snažnu socijalnu zaštitu zemljama u razvoju, ciljevi jednostavno neće biti ispunjeni.

Pored toga, u Deklaraciji se poziva na neodložnu akciju za postizanje SDG Stimulus-a koji je predložio generalni sekretar UN, a kojim se poziva na veliko povećanje finansijskih sredstava za ostvarivanje SDG u iznosu od 500 milijardi dolara svake godine. Takođe prenosi snažnu podršku svih zemalja preko potrebnoj reformi međunarodne finansijske arhitekture, koja bi bolje održavala globalnu ekonomiju sadašnjice.

“Duboko sam ohrabren detaljnim i širokim nacrtom političke deklaracije koji se danas razmatra ovde — posebno njenom posvećenošću unapređivanju pristupa zemalja u razvoju, neophodnom za napredak SDG: finansija. To može da promeni igru u ubrzavanju napretka SDG”, izjavio je generalni sekretar.

Preko 100 zemalja predstaviće nacionalne obaveze prema transformaciji Ciljeva održivog razvoja, koje uključuju prioritetne tranzicije i oblasti za investicije, postavljanje nacionalnih odrednica za smanjenje siromaštva i nejednakosti do 2027. Pored ovih nacionalnih obaveza, očekuje se da će razvijene zemlje i druge zemlje koje imaju kapacitet, izvršiti pojedinačne globalne obaveze prema predlogu generalnog sekretara za SDG Stimulus, kao i prema drugim načinima implementacije, kao što je ispunjavanje obaveza određenim ODA-om, obustavljanje plaćanja dugova i dogovor o inovativnim mehanizmima finansiranja.  

Vlade ne mogu same da ostvare Ciljeve održivog razvoja. Vikend akcije za Ciljeve održivog razvoja, 16. i 17. septembra pružio je priliku preko 3000 ljudi iz svih sektora da prikažu načine i pokažu posvećenost za ubrzanje napretka u postizanju Ciljeva održivog razvoja. Dan mobilizacije za Ciljeve održivog razvoja, predstavio je biznise, civilno društvo, naučnike, lokalnu vlast i mlade ljude koji značajno doprinose implementaciji Ciljeva održivog razvoja. 

Dan ubrzanja akcije za Ciljeve održivog razvoja, 17. septembra istakao je UN inicijative koje imaju veliki uticaj, su usredsređene na šest velikih oblasti tranzicije koje će dovesti do napretka Ciljeva održivog razvoja: i) socijalne zaštita; ii) energija; iii) obrazovanje; iv) sistemi hrane; v) digitalna transformacija; vi) biodiverzitet i priroda, uz veće finansiranje i podršku na drugim nivoima i akcije za unapređenje rodne ravnopravnosti.