Elizabeth Pinsky je nekada smatrala klimatske promene manje neposrednom pretnjom, više kao nešto čiji će efekti doći tek u dalekoj budućnosti. Međutim, naslovi o izveštaju Ujedinjenih nacija iz 2018. godine privukli su njenu pažnju. U izveštaju su naučnici tvrdili da će, ako emisije gasova sa efektom staklene bašte nastave da rastu, rastući nivo mora uzrokovan zagrevanjem verovatno poplaviti neke globalne obale i intenzivirati suše i siromaštvo u drugim delovima sveta do 2040. godine. Ovo je bilo mnogo ranije nego što se prethodno predviđalo, piše Harvard medicine.
„Odmah sam pomislila na svoje dvoje male dece,“ kaže Pinsky, doktor medicine, dečiji i adolescentni psihijatar u Massachusetts General Hospital. „Pitala sam se kakav će svet izgledati za njih. Počela sam da shvatam da bi ove promene mogle značajno uticati na njihove živote — i verovatno na moj takođe.“
Globalno istraživanje objavljeno u časopisu Lancet Planetary Health 2021. godine pokazalo je da je među međunarodnom kohortom od više od 10.000 ljudi uzrasta između 16 i 25 godina, 60 procenata njih opisalo sebe kao veoma zabrinute zbog klime, dok je skoro polovina izjavila da im anksioznost utiče na svakodnevno funkcionisanje. Budući da mladi ljudi očekuju da će živeti duže sa klimatskim krizama nego njihovi roditelji, „osećaju tugu zbog onoga što gube,“ kaže Pinsky.
Kao što je strahovala, šteta koja preti budućnosti planete — i anksioznost koju ta pretnja može izazvati — utiče na živote mladih ljudi. I promenila je njen život: Pinsky sada radi na prvim linijama mentalnog zdravlja kako bi pomogla mladim ljudima da upravljaju emocionalnim teretom klimatskih promena.
U poređenju sa pretnjama po naše fizičko zdravlje izazvanim klimatskim promenama — na primer, povredama uzrokovanim toplotom ili širenjem tropskih bolesti — mentalne posledice su manje istražene. Ali, nova istraživanja otkrivaju rastući uticaj, naročito među mladima. Mladi preživeli vremenskih nepogoda prijavljuju visoke stope posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), depresije, problema sa spavanjem i problema sa učenjem. Gotovo tri četvrtine dečje i adolescentne populacije u Pakistanu imalo je poteškoće u učenju nakon što su poplave razorile zemlju 2010. godine.
„Postoji osećaj međugeneracijske nepravde,“ kaže Lise Van Susteren, generalni i forenzički psihijatar iz Vašingtona, specijalizovana za efekte klimatskih promena na mentalno zdravlje. „Mnogi mladi ljudi se osećaju nevalidirano, izdano i napušteno.“
Anksioznost zbog klimatskih promena može se preplitati sa širim osećajem nestabilnosti zbog brzine tehnoloških i kulturnih promena, tvrdi Ann-Christine Duhaime, profesor neurohirurgije na HMS-u, zamenik direktora Mass General Center for Environment and Health, dečiji neurohirurg u Mass General i autorka knjige Minding the Climate, nedavno objavljene od strane Harvard University Press, koja istražuje veze između ekoloških kriza i neuroznanosti.
„Tehnologija napreduje brže nego što kultura može da isprati, a ljudi uopšte su izgubljeni i bore se da se prilagode,“ kaže ona. „Za neke ljude, klimatske promene su psihološki poslednja kap. Shvatate da više ne možete računati na stabilnost svoje planete, svoje atmosfere — svog samog sveta.“
Klimatske promene su daleko van kontrole bilo koje osobe, i problem-fokusirano suočavanje može ostaviti ljude frustrirane zbog ograničenja svojih kapaciteta i nemogućnosti da se oslobode posledičnih briga i negativnih emocija, prema Mariji Ojali, vanrednoj profesorki psihologije na Univerzitetu Örebro u Švedskoj.
Zapravo, zemlje koje sada najviše pate od klimatskih promena su one koje su najmanje sposobne da odgovore na njihove psihološke efekte. U Somaliji — koja je jedna od najsiromašnijih zemalja u podsaharskoj Africi — klimatske promene podstiču najgoru sušu u poslednjih nekoliko decenija i dovode 8 miliona ljudi, gotovo polovinu stanovništva, u rizik od gladi. Katastrofalne poplave povezane sa klimatskim promenama nedavno su pogodile više od 33 miliona ljudi u Pakistanu. Pored toga, prema podacima Svetske banke iz 2019. godine, skoro 30 procenata stanovništva Hondurasa radi u poljoprivrednom sektoru, gde rastuće temperature i suše doprinose masovnom egzodusu..
Istraživači otkrivaju da mladi ljudi sa najekstremnijim strahovima zbog klimatskih promena pretežno žive u zemljama u razvoju. Filipini i Indija, na primer, su pri vrhu liste nedavno anketiranih zemalja u kojima mladi ljudi izveštavaju o osećanjima izazvanim klimom da je „čovečanstvo osuđeno“ i da je „budućnost zastrašujuća.“
Photo: Ilustracija Freepik
