Tokom 2023. godine, kontinent je doživeo ekstremne toplotne talase, ozbiljne poplave i najveći zabeleženi šumski požar.
Evropa se zagreva dvostruko brže od svetskog proseka, što dovodi do smrtonosnih toplotnih talasa i ozbiljnih poplava, prema izveštaju o stanju klime u Evropi (ESOTC) za 2023. Godinu. Prema izveštaju, temperature u Evropi rastu za 2,3 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, prema petogodišnjem proseku, u poređenju sa 1,3 stepena Celzijusa globalno, navodi The Verge.
Izveštaj, koji su zajedno izdali Služba za promene klime Kopernikus (C3S) i Svetska meteorološka organizacija Ujedinjenih nacija, pokriva 2023. godinu, koja je bila druga najtoplija godina u istoriji za Evropu. Delovi južne Evrope su doživeli između 60 i 80 dana “jakog toplotnog stresa”, pri čemu je južna Španija najteže pogođena sa preko 80 dana “veoma jakog toplotnog stresa”. U međuvremenu, severna Evropa je doživela mnogo dana sa “ekstremnim hladnim stresom”.
Smrti povezane sa toplotom, kao što su toplotni udar i iscrpljenost od toplote, povećane su za gotovo 30 procenata u poslednjih 20 godina, takođe je otkrilo izveštaj. Prošlog leta su toplotni talasi zahvatili veći deo južne Evrope, stavljajući posebno na rizik starije odrasle osobe i radnike na otvorenom. Kontinent je takođe doživeo ozbiljne poplave i šumske požare, pri čemu je najveći šumski požar u zabeleženoj istoriji Evrope pogodio Grčku.
Tokom poslednje tri decenije, temperature u Evropi su porasle dvostruko više nego u ostatku sveta. Stručnjaci za klimu kažu da je to uglavnom zbog geografskog položaja Evrope: kontinent se nalazi direktno ispod Arktika, najbrže zagrevajućeg regiona na svetu. Takođe je okružen brzo zagrevajućim okeanima. Stope zagrevanja površine okeana za istočni Mediteran, Baltičko i Crno more, i južni Arktik su tri puta veće od svetskog proseka, zaključili su prošle godine naučnici iz Svetske meteorološke organizacije i C3S.
Jedan pozitivan razvoj događaja je da Evropa brzo prelazi na obnovljive izvore energije. 2023. godina bila je druga godina kada je Evropa proizvela više električne energije iz solara, vetra i drugih obnovljivih izvora nego iz fosilnih goriva.
U Srbiji, mesec mart 2024. godine proglašen najtoplijim martom ikada od 1952. godine! Prevaziđen je apsolutni dnevni maksimum temperature vazduha za mart u Somboru, Banatskom Karlovcu, Negotinu i na Crnom Vrhu. Zabeležen je najmanji broj ledenih dana u istoriji merenja na Kopaoniku.
„Jedan tropski dan u Ćupriji registrovan tek drugi put u istoriji merenja. Minimum mraznih dana u istoriji merenja na Zlatiboru. Najmanja visina snežnog pokrivača u istoriji merenja na Kopaoniku i Crnom Vrhu. Najmanji broj dana sa snežnim pokrivačem od početka merenja na Zlatiboru i u Sjenici“, stoji u izveštaju RHMZ za mart 2024. Da li će izveštaj za april biti drugačiji?
Foto: Ilustracija Canva
