Generacija Z (rođeni između 1997. i 2012.) postavlja nove standarde u borbi protiv klimatskih promena. Više od polovine njih navodi klimu kao glavni razlog za zabrinutost, a 73% spremno je da plati više za održive proizvode.

Za razliku od starijih, oni ne prihvataju marketinške slogane – traže konkretne podatke o emisijama, posebno o Scope 3, koje čine i do 80% ugljeničnog otiska kompanija.

Odrastanje uz internet razvilo im je veštine prepoznavanja lažnih ekoloških tvrdnji, a prirodne katastrofe i pandemija ostavile su snažan emotivni trag. Zato generacija Z ne veruje u apstraktne planove već u merenja, transparentnost i odgovornost, piše Happy Eco News.

Njihov uticaj vidi se i na tržištu rada: 46% je 2023. promenilo posao ili industriju zbog klimatskih pitanja. U kupovini biraju brendove koji su održivi (62%) i doprinose zajednicama (66%), a 68% aktivno traži podatke o poreklu i sastojcima hrane. Tri četvrtine smatra da je smanjenje bacanja hrane ključno za održivost.

Poseban pritisak oseća industrija hrane i pića, jer mladi povezuju ekologiju sa zdravljem i socijalnom pravdom. Više od 60% zahteva transparentnost o poreklu i sirovinama, a skoro 70% očekuje da brendovi zagovaraju odgovorno nabavljanje.

Generacija Z nije samo nova potrošačka grupa već pokretač promena – kroz kupovinu, posao, investicije i aktivizam oni stvaraju sistemski pritisak na kompanije i traže rešenja za održiviju ekonomiju i planetu.