Kolumbija i Holandija zajedno su bile domaćini prve globalne konferencije o prelasku sa fosilnih goriva – a rezultati su obećavajući.
Više od pedeset zemalja poslalo je svoje delegacije ove nedelje u Santa Martu u Kolumbiji. Tamo su se sastali sa predstavnicima civilnog društva, delegatima iz regiona koji su najviše pogođeni klimatskom krizom – uključujući autohtone zajednice – kao i sa predstavnicima mladih. Konferencija označava početak globalnog procesa usmerenog na „kako“ implementacije: kako ostvariti dogovorene ciljeve smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i zadržati globalno zagrevanje u okviru granice od 1,5°C, u skladu sa Pariskim sporazumom.
Kao ključna prepreka pravednoj tranziciji, učesnici su istakli pitanje finansiranja. Visok nivo zaduženosti, u kombinaciji sa strukturnom zavisnošću od prihoda iz fosilnih goriva, otežava mnogim zemljama da aktivno sprovedu tranziciju. Zbog toga su se diskusije fokusirale na instrumente poput otpisa dugova i tzv. zamene duga za klimatske projekte (debt-for-climate swaps), koji omogućavaju državama da smanje spoljašnji dug u zamenu za ulaganje istovetnih sredstava u projekte ublažavanja klimatskih promena ili prilagođavanja, pod unapred dogovorenim uslovima. Istovremeno, završni dokument konferencije naglašava potrebu za postepenim ukidanjem subvencija za fosilna goriva i preusmeravanjem javnih sredstava ka razvoju obnovljivih izvora energije.
Globalni i nacionalni planovi
Još jedan ključni fokus konferencije bio je razvoj i primena konkretnih puteva tranzicije sa fosilnih goriva. Umesto postavljanja novih ciljeva, akcenat je stavljen na ubrzavanje sprovođenja već postojećih obaveza, posebno onih iz Pariskog sporazuma.
Postalo je jasno da globalne ambicije moraju biti pretočene u nacionalne akcije. Učesnici su pozvali zemlje da razviju sopstvene nacionalne mape puta kako bi se obezbedila planirana i društveno pravedna tranzicija. One bi trebalo da budu usklađene sa nacionalno utvrđenim doprinosima (NDC) i podržane naučnim smernicama, poput novoosnovanog Naučnog panela za globalnu energetsku tranziciju.
Pristup energiji i dalje globalni izazov
Konferencija je takođe istakla da energetska tranzicija nije samo klimatski imperativ, već je usko povezana sa energetskom bezbednošću i stabilnošću država. Kontinuirana zavisnost od uvoza fosilnih goriva čini mnoge regione ranjivim na geopolitičke krize i posledične oscilacije cena. Istovremeno, milioni ljudi širom sveta i dalje nemaju pouzdan pristup pristupačnoj energiji.
Zbog toga je širenje obnovljivih izvora energije od ključnog značaja, posebno u regionima sa ograničenim ili nikakvim pristupom električnoj energiji. To je temelj ekonomskog razvoja i jačanja javne infrastrukture. Decentralizovani energetski sistemi, poput mini-mreža i vanmrežnih rešenja, igraju posebno važnu ulogu jer se mogu brzo i isplativo primeniti u ruralnim i nedovoljno razvijenim područjima.
Pored toga, elektrifikacija (na primer putem solarne energije) može pomoći u smanjenju krčenja šuma u regionima gde se drvo i ugalj i dalje široko koriste kao izvor energije.
Podsticaj za pravednu tranziciju
Konferencija u Santa Marti predstavlja važan trenutak. Nakon godina složenih pregovora i često sporog napretka na klimatskim konferencijama UN (COP), zemlje su se ovde okupile sa ciljem da unaprede konkretna rešenja za pravedan prelazak sa fosilnih goriva.
Očekuje se da će rezultati konferencije biti uključeni u proces UNFCCC-a i, idealno, uneti novi politički zamah u predstojeće runde globalnih klimatskih pregovora.
Druga konferencija sledeće godine biće održana u Tuvaluu u Pacifiku, a prethodiće joj pripremni sastanak u Irskoj. Ne želite da propustite nove vesti?
Foto: Freepik/wirestock
