Sara je proizvođač mikrobilja i od porodične ideje je stvorila biznis koji je izvor zdravlja

Objavljeno: February 24, 2026

Vreme čitanja: 5 min

Mikrobilje se poslednjih godina sve češće pominje u razgovorima o zdravijoj ishrani, ali i dalje mnogima nije potpuno jasno šta je tačno, kako se koristi i zbog čega mu se pridaje toliki značaj. Na prvi pogled deluje kao sitan dodatak obroku, ali oni koji ga proizvode i svakodnevno koriste o njemu govore kao o namirnici sa ozbiljnim potencijalom.

Upravo takvu priču danas gradi Sara Milunović kroz brend Plantica, ali ona od početka naglašava da ovo nije priča jednog čoveka. Početak nije nastao iz trenda, već iz vrlo konkretne potrebe u kuhinji i svakodnevici. Iz potrage za svežim začinima, kroz interesovanje za poljoprivredu i dugotrajno istraživanje, nastala je ideja koja je vremenom prerasla u brend i posao koji traje gotovo jedanaest godina.

Od kuhinjske potrebe do Plantice

„Pre svega moram istaći da smo mi porodična priča, tako da ću više puta pominjati roditelje, koji su zapravo i započeli celu priču“, kaže Sara Milunović, proizvođač mikrobilja.

Kako objašnjava, još 2014. godine njen otac je počeo često da kuva i tada se susreo sa problemom koji je u tom periodu bio čest – sveže začine nije bilo lako pronaći. U isto vreme, provodio je više vremena na selu, pa je počeo da razmišlja o poljoprivredi i o tome zašto je tako teško doći do svežih začina za kućnu upotrebu. Najpre je pokrenuo proizvodnju začina, ali je vrlo brzo saznao za mikrobilje.

U tom trenutku, kako Sara opisuje, o mikrobilju se na ovim prostorima gotovo ništa nije znalo. Nije bilo razvijene prakse, niti proizvođača od kojih bi moglo da se uči. Zato je usledio period intenzivnog istraživanja. „Provodio je dane i noći na internetu, kako bi došao do što više informacija o samom proizvodu ali i proizvodnji istog. Počeo je da testira, ispituje različite supstrate, podloge, semena.“

Već 2015. godine nastaje brend Plantica, a iz proizvodnje izlaze i prve kutijice. Sara kaže da ih je mikrobilje privuklo odmah jer je reč o proizvodu koji je jednostavan za konzumaciju, zdrav i ukusan. Posebno ističe ideju da svako može u svom stanu da ima „ultra svežu bašticu“, a upravo ta dostupnost i praktičnost ostali su važan deo njihove filozofije do danas.

Šta je mikrobilje i zašto ga Plantica vidi kao svakodnevnu namirnicu?

Sara vrlo precizno objašnjava da je mikrobilje faza razvoja biljke nakon klice, a pre baby povrća. Da bi čitaocima približila razliku, vraća se na sam početak razvoja biljke – od semena, preko klice i korena, do stabla i prvih listova. Kako navodi, prva dva lista zovu se kotiledoni, a sledeća dva listića su prvi pravi listovi – i upravo to je mikrobilje.

„Dakle rastu iz istog semena, samo je klica stara 3-5 dana a mikrobilje 5-20 dana“, objašnjava ona, dodajući da je klica rizičnija za proizvodnju jer se razvija u vodi i zbog toga je podložnija razvoju bakterija, pa zahteva dodatnu pažnju i u proizvodnji i u konzumaciji.

Zbog toga je, kaže, mikrobilje bio njihov izbor – sigurnije je, a i dalje ima izrazito visoku nutritivnu vrednost. Sara navodi da odrasla biljka svoju nutritivnu „energiju“ kasnije troši na razvoj daljih delova, dok mikrobilje, kao vrlo mlada biljka, može imati i do 40 puta više nutrijenata nego odraslo povrće. Uz to, naglašava visok nivo antioksidanasa, vlakana i laku svarljivost, ali i činjenicu da mikrobilje ne treba posmatrati samo kroz pojedinačne vitamine, već kroz bogatstvo jedinjenja i prirodnih materija koje se dobro sintetišu u organizmu.

U Plantici danas uzgajaju više od 30 vrsta mikrobilja. Sara izdvaja brokoli kao najprodavaniju vrstu zbog sulforafana, korijander zbog toga što „čisti organizam od teških metala“, kao i sikavicu, koju opisuje kao „najboljeg čistača jetre“. Ipak, dodaje da svaka vrsta ima svoje benefite, dok im je zajedničko ono što potrošač najlakše prepoznaje – intenzivan ukus i bogatstvo hlorofila, antioksidanasa, vlakana, minerala, vitamina i polifenola.

U razgovoru sa nama se ne zadržava samo na proizvodnji i nutritivnim vrednostima, već otvoreno govori i o načinu na koji se mikrobilje koristi. Iskreno kaže da nisu zadovoljni time kako se ono često pojavljuje na tanjirima u restoranima. Prema njenom iskustvu, mikrobilje se neretko svodi na dekoraciju, iako njegov potencijal daleko prevazilazi estetsku ulogu. Posebno emotivno govori o grančici mikrobilja graška koja, kako kaže, često ostane nepojedena na obodu tanjira, iako je bogata prirodnim proteinima. Njena poruka je jasna: lepo je što mikrobilje izgleda atraktivno, ali to treba da bude samo dodatni plus, a ne glavna svrha.

Plantica zato danas sve više pažnje usmerava ka domaćinstvima. Iako su prvi kupci bili iz HoReCa sektora, s vremenom su poželeli da mikrobilje postane deo svakodnevnih porodičnih obroka. Sara kaže da su do toga došli još pre nekoliko godina i da se taj broj stalno povećava. Danas su im kupci veoma različiti – od restorana, keteringa, malih prodavnica i marketa, do parova, pojedinaca i porodica – ali cilj ostaje isti: da se proizvod koristi zbog svog potencijala, a ne samo zbog izgleda.

U tom kontekstu, ona govori i o zdravlju bez dramatičnih poruka i komplikovanih režima. Naglašava da je ideja da porodice kroz ishranu dobijaju ono što im je potrebno, svakodnevno i prirodno, kroz obroke, „neobavezno“, bez osećaja da uvode nešto teško ili strogo.

Posle gotovo jedanaest godina rada, Sara kaže da tek kada uporede početke i današnji trenutak postanu svesni koliko se toga promenilo. Primećuje da se sve više ljudi okreće prirodi – ne samo kroz hranu, već i kroz kozmetiku i pristupe lečenju – i da je informisanost o uticaju ishrane značajno porasla. Kao primer navodi male, ali važne promene u svakodnevici: pre deset godina bilo je teško pronaći kafić sa opcijom biljnog mleka, dok danas ljudi mogu da biraju koje biljno mleko žele. Za nju su to znakovi šire promene svesti, u kojoj ljudi otkrivaju nove namirnice, ukuse i obroke, vraćaju se lokalnim proizvođačima i žele da znaju od koga kupuju i kako se nešto pravi.

Kada je reč o samoj upotrebi mikrobilja, njen savet je jednostavan i lako primenljiv: „ono što jedeš + mikrobilje“. Ne treba menjati ishranu da bi se mikrobilje uvelo u svakodnevicu, već ga dodati postojećim obrocima – uz jaja, pastu, sendvič, salatu. Na društvenim mrežama Plantice, kaže, ima mnogo primera obroka, saveta i ideja.

Sara posebno naglašava da se mikrobilje jede sirovo, bez termičke obrade: jelo se servira, a mikrobilje se dodaje na kraju. Preporučuje i da se konzumira malo, ali redovno – najmanje prstohvat po obroku i u dva obroka dnevno, jer je kontinuitet važan. Dodaje i praktičan savet za one koji mikrobilje drže kod kuće: pošto je to „bašta u stanu“, dovoljno je zalivanje jednom dnevno, ili u hladnijim mesecima jednom u dva dana sa pola čaše vode, uz svetlo mesto i sobnu temperaturu, dok se sečenje preporučuje neposredno pred jelo kako bi se antioksidansi iskoristili u što većoj meri.

Na kraju, priča Sare Milunović i Plantice ostaje priča o strpljenju, učenju i porodičnom radu, ali i o jednom jednostavnom pokušaju da zdravija ishrana ne bude trend, već navika – dostupna, ukusna i dovoljno praktična da stane u svakodnevni tanjir.