Umor koji ne prolazi, nesanica, promene raspoloženja, kilogrami koji se lakše gomilaju i osećaj da više nemamo istu energiju. Koliko često ove promene pripisujemo stresu, godinama i svakodnevnim obavezama, ne razmišljajući da mogu biti povezane sa perimenopauzom?

Povodom Svetskog dana menopauze, 18. oktobra, tri stručnjakinje iz sistema MediGroup – prim. dr sci. med. Dejana Milojević, specijalistkinja ginekologije i akušerstva, prim. dr Branka Konstantinović Birovljev, specijalistkinja higijene i subspecijalistkinja ishrane, i Milica Petrović, psihološkinja iz MediGroup MindCare – objašnjavaju koje promene žene najčešće zanemaruju, kako sačuvati fizičko i mentalno zdravlje i zašto menopauza ne mora da znači odricanje od kvaliteta života.

„Sve radim isto, a više nisam ista”

Ovom rečenicom mnoge žene opisuju promene koje primećuju već tokom perimenopauze. Iako se svakodnevne navike nisu značajno promenile, telo počinje drugačije da reaguje.

„Umor, nesanicu, promene raspoloženja i pad koncentracije žene često pripisuju stresu, ne prepoznajući da mogu biti povezani sa hormonskim promenama. Pravovremeno prepoznavanje ovih simptoma važno je za očuvanje zdravlja i kvaliteta života”, objašnjava dr Dejana Milojević.

Dr Branka Konstantinović Birovljev upozorava da menopauza ne podrazumeva samo promene reproduktivnih hormona, već može biti praćena i promenama u metabolizmu, raspodeli masnog tkiva, mišićnoj masi i kvalitetu sna.

„Žene često kažu: ‘Sve radim isto, a više nisam ista.’ Upravo te promene pokazuju koliko je važno da zdravlje posmatramo kao celinu. Potrebno je pratiti i ono što nije odmah vidljivo – krvni pritisak, regulaciju šećera, lipidni profil, zdravlje kostiju i promene u telesnom sastavu. Menopauza je mnogo više od hormonske promene i zato zahteva individualni pristup”, ističe dr Konstantinović Birovljev.

Šta bi trebalo promeniti u ishrani posle 45. godine?

Promene metabolizma i postepeni gubitak mišićne mase mogu otežati održavanje telesne težine, čak i kada žena nije značajno promenila način ishrane.

Dr Konstantinović Birovljev naglašava da rešenje nije u rigoroznim dijetama, već u kvalitetu namirnica i svakodnevnim navikama.

„Osnova ishrane treba da budu prirodne, minimalno prerađene namirnice, dovoljno povrća i vlakana, kvalitetni izvori proteina i zdravih masti. Važno je ograničiti ultraprerađenu hranu i prekomeran unos šećera, ali i voditi računa o snu, fizičkoj aktivnosti i stresu. To su temelji zdravlja koje ne bi trebalo da zaboravimo ni u jednom životnom periodu.”

Posebnu pažnju treba posvetiti očuvanju mišićne mase, redovnom kretanju i kvalitetnom snu, jer upravo ove navike imaju važnu ulogu u dugoročnom očuvanju zdravlja.

Menopauza nije „hirovitost”: Kako sačuvati samopouzdanje?

Pored fizičkih promena, menopauza može uticati i na način na koji žena doživljava sebe.

„Jedan od najvećih izazova jeste osećaj da više nismo ono što smo nekada bile. Ali cilj nije da po svaku cenu ostanemo iste, već da budemo funkcionalne, zadovoljne i ispunjene u životnoj fazi u kojoj se nalazimo”, objašnjava psihološkinja Milica Petrović.

Ona savetuje jednostavnu vežbu koja može pomoći u izgradnji samopouzdanja.

„Umesto da na kraju dana razmišljamo samo o onome što nismo stigle da uradimo, trebalo bi da se setimo svega što jesmo. Važno je da naučimo da prepoznamo sopstveni trud i uspehe, makar bili mali. Nekada je dovoljno da na kraju dana sebi kažemo: ‘Bravo!’”

Milica Petrović podseća i da promene raspoloženja ne treba prećutkivati, naročito kada utiču na porodične i partnerske odnose.

„Razgovor sa partnerom, decom i bliskim ljudima izuzetno je važan. Promene raspoloženja često se pogrešno tumače kao hirovitost, iako mogu biti povezane sa hormonskim promenama i drugim izazovima ovog perioda. Kada razumemo šta nam se dešava i otvoreno razgovaramo o tome, lakše pronalazimo načine da sačuvamo emocionalnu ravnotežu i kvalitet odnosa.”

Nije važno samo koliko dugo živimo, već i kako živimo

Perimenopauza može biti važan trenutak da žene počnu drugačije da razmišljaju o svom zdravlju – ne samo kroz ublažavanje trenutnih tegoba, već i kroz prevenciju i očuvanje vitalnosti u godinama koje dolaze.

„Perimenopauza je prilika da pažnju usmerimo na dugoročno očuvanje zdravlja kostiju, srca, metabolizma i kvaliteta života. Upravo je to suština longevity pristupa, koji povezuje savremenu dijagnostiku, zdrave životne navike i individualne potrebe svake žene”, ističe dr Dejana Milojević.

„Svaka žena drugačije prolazi kroz perimenopauzu i menopauzu, zbog čega je važno da i pristup njenom zdravlju bude individualan. Pored standardnih pregleda i analiza, danas su dostupne i dodatne metode funkcionalnog testiranja, poput DUTCH testa, koji pruža informacije o određenim hormonima i načinu na koji ih organizam metaboliše. Razgovor sa lekarom o mogućnostima dodatnih ispitivanja može biti koristan korak ka boljem razumevanju sopstvenog zdravlja. Naš cilj nije samo ublažavanje trenutnih tegoba, već i očuvanje vitalnosti i kvaliteta života u godinama koje dolaze”, objašnjava dr Milojević.

Menopauza kao drugo proleće

Dr Branka Konstantinović Birovljev podseća da se menopauza u tradicionalnoj kineskoj kulturi slikovito naziva i „drugim prolećem”.

„To može biti vreme u kojem žena, oslonjena na svoje iskustvo, znanje i samopouzdanje, otvara prostor za nove ciljeve i drugačiju životnu ispunjenost. Prvi korak je da počnemo da slušamo svoje telo. Ne samo vagu, ogledalo ili broj kalorija, već i signale koje nam ono šalje.”

„Menopauza nije nešto što žena treba samo da istrpi, već životna faza u kojoj može aktivno da utiče na svoje zdravlje i kvalitet života. Cilj nije samo da danas imamo manje tegoba, već da očuvamo vitalnost, samostalnost i dobro zdravlje u godinama koje dolaze”, zaključuje dr Milojević.

Jer menopauza nije kraj jednog životnog poglavlja, već prilika da briga o sebi, zdravlje i kvalitet života postanu prioritet.

Foto: Medigroup, Magnific/gzorgz