Prema podacima istraživanja „State of Pet Homelessness Project“, koje je sprovela globalna koalicija stručnjaka za dobrobit životinja u saradnji sa kompanijom Mars, procenjuje se da čak 362 miliona pasa i mačaka širom sveta, ili svaki treći pas ili mačka, žive na ulicama ili u skloništima, najčešće u veoma lošim uslovima. To praktično znači da na svaka dva ljubimca koji imaju dom dolazi jedan koji ga nema.
Zato, povodom Svetskog dana napuštenih životinja, koji se obeležava 4. aprila, pažnju usmeravamo ne samo na posledice, već i na ono što im prethodi – naše odluke. Jer briga o dobrobiti životinja ne počinje kada ljubimac stigne u dom, već mnogo ranije – u trenutku kada odlučujemo da ga uopšte uzmemo.
Pre nego što odlučimo da kupimo ili udomimo psa ili mačku, važno je da zastanemo i iskreno se zapitamo – da li smo zaista spremni? Ljubimac nije impulsivna odluka ni kratkotrajna faza, već obaveza koja traje godinama. Imamo li vremena za šetnje, igru i pažnju svakog dana, čak i kada smo umorni ili u gužvi? Jesmo li spremni na troškove – od hrane i veterinara do onih neplaniranih situacija? I uklapa li se ljubimac u naš način života – putovanja, radno vreme, promene koje dolaze?
Jednako je važno i koga biramo. Nisu svi psi isti – neki jedva čekaju duge šetnje i stalnu akciju, dok su drugi pravi mali ljubitelji kauča. Neki su samostalniji, a neki traže više pažnje i bliskosti. Postoje i oni sa izraženijim zaštitničkim instinktom, koji traže sigurnu ruku i doslednost. Kada biramo ljubimca koji odgovara našem ritmu i energiji, veća je šansa da odnos potraje – i da bude lep i za nas i za njega.
Iako ne postoji jedinstvena zvanična statistika, procene govore da u Srbiji živi više od milion pasa, dok broj napuštenih životinja ostaje nepoznat – ali je vidljiv na ulicama gotovo svakog grada. Stručnjaci i organizacije upozoravaju da se ovaj problem godinama ne smanjuje, uprkos postojećim propisima i obavezama lokalnih samouprava.
„Svaki pas ili mačka koji završe na ulici ili u azilu nekada su bili nečija odluka – često doneta bez dovoljno razmišljanja o tome šta sve podrazumeva briga o ljubimcu. U našem svakodnevnom radu vidimo koliko je važno da se ta odluka donese odgovorno, jer upravo od toga zavisi da li će životinja imati siguran dom ili završiti bez njega. Udomljavanje je prelepa i važna odluka, ali i velika obaveza – zato je ključno da ljudi razumeju da ljubimac nije privremena faza, već dugoročna odgovornost. Kada se odluka donese promišljeno, ona menja život – ne samo za životinje, već i ljude koji ih udomljavaju“, izjavila je Jelena Janković iz Centra za mešance u Beogradu.
Udomljavanje kao druga šansa
Iako problem deluje velik, rešenja često počinju malim, ličnim odlukama. Udomljavanje je jedan od najdirektnijih načina da se pomogne – ne samo da jedna životinja dobije dom, već se oslobađa prostor za sledeću kojoj je pomoć potrebna. U skloništima danas čekaju ljubimci različitih karaktera i potreba, pa je moguće pronaći onog koji odgovara gotovo svakom načinu života.
Postoje i drugi načini da doprinesemo rešavanju ovog problema: mikročipovanje ljubimaca, sterilizacija i kastracija, deljenje oglasa za udomljavanje, volontiranje i pomoć skloništima.
Foto: Freepik/nijieimuart
