Prosečna veličina praćenih populacija divljih vrsta kičmenjaka smanjena je za 73% u poslednjih 52 godine, pokazuje novi Izveštaj o stanju planete 2026., koji je danas objavila Svetska organizacija za zaštitu prirode, WWF. Istovremeno, izveštaj donosi i jasnu poruku nade: priroda može se može oporaviti, ako društvo ubrza promene u sistemima proizvodnje i potrošnje hrane, energije i finansija.
Iako je ukupna procentualna promena u skladu sa prethodnim izveštajem, današnja procena uključuje dodatne podatke o populacijama i duži vremenski niz, što dodatno potvrđuje razmere kontinuiranog gubitka bioraznovrsnosti. Ovi nalazi usklađeni su sa ranije objavljenim procenama i zajedno sa drugim pokazateljima, pružaju jasne dokaze o razmerama propadanja prirode.
Indeks života na planeti (LPI), koji utvrđuje Londonsko Zoološko društvo (ZSL), obuhvata 35.803 populacije 5.790 vrsta kičmenjaka u periodu od 1970. do 2022. godine. Izveštaj pokazuje da je najveći pad zabeležen u slatkovodnim ekosistemima (-85%), zatim u kopnenim (-69%), dok su morski ekosistemi zabeležili pad od 59%. Gubitak i degradacija staništa i dalje predstavljaju glavne pokretnice ovog trenda, a slede ih prekomerno korišćenje prirodnih resursa, klimatske promene, zagađenje, invazivne vrste i bolesti.
Ipak, Izveštaj pokazuje da je promena moguća. Gotovo polovina populacija obuhvaćenih analizom stabilna je ili raste, a oporavak vrsta poput zelene morske kornjače, tune plavorepke, tigra i afričkog slona potvrđuje da dugoročne mere zaštite prirode mogu doneti opipljive rezultate.
Kirsten Šuijt, generalna direktorka WWF Internacional-a, izjavila je tokom globalnog predstavljanja Izveštaja: “Biodiverzitet nastavlja da opada zabrinjavajućom brzinom. Ipak, uprkos tim velikim gubicima, postoje razlozi za nadu. Izveštaj o stanju planete 2026. pruža dokaze da su mnoge populacije divljih vrsta stabilne ili se oporavljaju, kao i inspirativne primere koji pokazuju da se priroda može obnoviti i da su promene moguće. Oporavak vrsta poput tigrova, tune plavorepke i zelene morske kornjače pokazuje šta se može postići dugogodišnjim zajedničkim i posvećenim naporima u zaštiti prirode. Da bismo ove uspehe proširili, moramo da transformišemo sisteme i privredne sektore koji pokreću gubitak prirode.”
Od negativnih ka pozitivnim tačkama preokreta
Priroda obezbeđuje hranu, vodu, čist vazduh, lekove i bezbroj drugih dobrobiti na kojima počivaju naša društva i ekonomije. Međutim, sistemi proizvodnje i potrošnje hrane, energije i finansija danas spadaju među glavne pokretače njenog uništavanja.
Izveštaj ističe da su pozitivne promene već u toku. U energetskom sektoru obnovljivi izvori energije ubrzano se šire; u poljoprivredi i prehrambenom sistemu raste interesovanje za održive prakse; dok finansijski sektor sve više prepoznaje rizike povezane sa gubitkom prirode i klimatskom krizom. Takve promene mogu pokrenuti takozvane pozitivne tačke preokreta – kritične pragove nakon kojih promene postaju brže, isplativije i sve teže zaustavljive.
Loris Palentini, vršilac dužnosti izvršnog direktora WWF Adrije, poručuje: “Prilika za drugačiju budućnost i dalje postoji, ali ne zadugo. Iskustva iz našeg regiona pokazuju da obnova prirode nije samo moguća, već je već vidljiva tamo gde prirodi damo prostor da se oporavi – od obnove slobodnog toka reka u slivu Dunava do zaštite morskih staništa i unapređenja održivog ribarstva na Jadranu. Znamo šta treba da uradimo i raspolažemo potrebnim rešenjima. Ključno je da vlade, privreda i građani deluju zajedno kako bismo zaustavili gubitak prirode i obezbedili njen oporavak do 2030. godine.”
Prilika za delovanje
Predstojeći međunarodni pregovori o bioraznovrsnosti i klimi pružaju državama priliku da pređu sa obećanja na konkretnu primenu ciljeva dogovorenih u okviru Globalnog okvira za biodiverzitet Kunming-Montreal i Pariskog sporazuma. Zato Izveštaj o stanju planete dolazi u ključnom trenutku, svega nekoliko dana pre početka 17. sastanka Konferencije strana potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o biološkoj raznovrsnosti (COP17) u Jermeniji.
Izveštaj o stanju planete dostupan je na internet stranici WWF Adrije i na livingplanet.panda.org/sr-RS/.
Foto: Unsplash/Ales Krivec
