Organizatori Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine imaju ambiciozan cilj – prepoloviti emisiju gasova sa efektom staklene bašte u poređenju sa nivoima zabeleženim u Londonu 2012. i Rio de Janeiru 2016. godine. Ovaj korak je deo šire strategije Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) za održavanje održivih mega-događaja u eri klimatskih promena. Pariske igre će biti test ne samo za ekološke kredencijale francuske prestonice, već i za ambiciju MOK-a da organizuje održive mega-događaje u vremenu klimatskih promena.
Pariz se obavezao da će koristiti manje materijala i energije, uz minimalnu izgradnju novih objekata. Atletska sela, koja će kasnije biti preuređena u socijalne stanove za 12,000 ljudi, građena su uglavnom od drveta i nisko-karbonatnog cementa, sa prirodnom ventilacijom umesto klima uređaja. Za razliku od Londona, koji je izgradio šest novih objekata, Pariz je izgradio samo jedan novi – akvatički centar u siromašnijem delu Saint-Denisa, koji će kasnije biti pretvoren u zajednički bazen.
Još jedan zanimljiv aspekt Pariskih igara je korišćenje istorijskih lokacija za sportske događaje. Umesto izgradnje novih objekata, osam privremenih objekata postavljeno je u blizini istorijskih spomenika, poput Ajfelovog tornja. Georgina Grenon, šef održivosti za Pariz 2024, navodi da je 90% opreme obezbeđeno za drugi život, uključujući madrace iz atletičkih sela koji će biti donirani vojsci.
Međutim, neki stručnjaci smatraju da trenutni planovi Pariza nisu dovoljni. Kritike se odnose na upotrebu plastike i emisije uzrokovane putovanjima gledalaca. Benja Faecks iz neprofitne organizacije Carbon Market Watch smatra da planovi Pariza za smanjenje emisija nisu dovoljno ambiciozni. Postoje predlozi za decentralizaciju Olimpijskih igara, što bi podrazumevalo organizaciju više manjih događaja širom sveta kako bi se smanjila potreba za novom infrastrukturom. U izveštaju Carbon Market Watch i Éclaircies predlaže se da se Olimpijske igre transformišu u niz manjih događaja sa prioritetom na lokalne gledaoce, prenosi Financial Times.
Uz sve napore za smanjenje emisija, ostaje izazov kako organizovati događaj koji privlači hiljade gledalaca bez značajnih ekoloških posledica. Iako Pariz planira da se oslanja na vozove za transport evropskih timova, budući domaćini Olimpijskih igara u Los Anđelesu i Brizbejnu će se više oslanjati na avionski prevoz, što dodatno povećava emisiju gasova. Uprkos tome, Pariz 2024. postavlja nove standarde i inspiriše druge gradove da preduzmu slične korake ka održivosti.
Los Anđeles, koji će biti domaćin igara 2028. godine, obećao je da neće graditi nove stalne objekte, već će se fokusirati na “ponovnu upotrebu” postojećih objekata. Takođe, planiraju unapređenje javnog prevoza kako bi smanjili zavisnost od automobila. Brizbejn, domaćin igara 2032. godine, takođe je posvećen održivosti, uz obećanje da će igre biti ekološki prihvatljive.
Sa svim ovim inicijativama, Pariz 2024. predstavlja test za MOK-ovu strategiju održivih igara. Mnogi veruju da će uspeh ovih igara postaviti standard za sve buduće olimpijske događaje, dok drugi smatraju da će biti potrebno još mnogo napora kako bi se u potpunosti smanjio ekološki otisak. Sve ove mere su deo šire strategije da se pokaže kako i veliki sportski događaji mogu biti održivi i ekološki prihvatljivi.
S obzirom na sve ove korake, Pariske igre predstavljaju značajan iskorak u pravcu održivosti. Međutim, ostaje pitanje da li je moguće potpuno eliminisati ekološki uticaj tako velikih događaja. Bez obzira na to, ono što je sigurno jeste da su organizatori Pariza 2024. odlučni da pokažu kako se ekološki izazovi mogu prevazići inovacijama i odgovornim planiranjem. Ukoliko uspeju, Pariz 2024. će postaviti standard za sve buduće olimpijske igre i pokazati svetu da je moguće organizovati događaje ove veličine na ekološki održiv način.
Ove inicijative su korak napred ka budućnosti u kojoj će održivost biti ključni deo svakog velikog sportskog događaja, a Pariz 2024. može biti svetao primer za sve buduće domaćine olimpijskih igara.
Foto: Ilustracija Canva
