Glečeri su ključni za globalnu klimu i izvor pitke vode za milijarde ljudi, ali zbog klimatskih promena brzo se tope. UN je proglasio 2025. godinu Međunarodnom godinom očuvanja glečera I uveo 21. mart kao Svetski dan glečera.
Očuvati glečere je važno zato što naučnici upozoravaju da se u proseku godišnje izgubi oko 273 milijarde tona leda – što je ekvivalentno potrošnji vode svetskog stanovništva tokom 30 godina.
Otapanje glečera u svetu ubrzano je u poslednjoj deceniji, rekli su naučnici ove nedelje, upozoravajući da bi u narednim godinama moglo da bude brže nego što se ranije očekivalo i da će podići nivo mora.
Svetski glečeri, koji su važni regulatori klime, brzo se tope kako se svet zagreva.
U prvoj globalnoj proceni te vrste, međunarodni tim istraživača je otkrio naglo povećanje topljenja tokom protekle decenije, sa oko 36 odsto više izgubljenog leda između 2012. i 2023. nego u godinama 2000. do 2011.
U proseku se godišnje izgubi oko 273 milijarde tona leda – što je ekvivalentno potrošnji vode svetskog stanovništva tokom 30 godina, rekli su oni.
Nalazi su „šokantni“, ali nisu sasvim iznenađujući jer globalne temperature rastu sa emisijom gasova staklene bašte, rekao je Majkl Zemp, profesor na Univerzitetu u Cirihu, koji je koautor procene objavljene u časopisu Nature.
Sve u svemu, istraživači su otkrili da su svetski glečeri izgubili oko pet procenata svoje zapremine od početka veka, sa velikim regionalnim razlikama u rasponu od dva procenta gubitka na Antarktiku do čak 40 procenata u evropskim Alpima. Zemp je rekao da ih regioni sa manjim glečerima brže gube i da mnogi „neće preživeti ovaj vek“.
Istraživanje – koje su koordinirali Svetska služba za praćenje glečera (VGMS), Univerzitet u Edinburgu i istraživačka grupa Earthwave – predstavljalo je pokušaj kombinovanja terenskih i satelitskih merenja kako bi se stvorila „referentna procena“ za praćenje gubitka leda.
Zemp, koji vodi VGMS, rekao je da zapažanja tima i nedavne studije modeliranja ukazuju na to da će topljenje glečera u ovom veku biti brže nego što je predviđeno u poslednjoj proceni stručnjaka za klimatske promene IPCC Ujedinjenih nacija.
„Zbog toga se suočavamo sa većim porastom nivoa mora do kraja ovog veka nego što se ranije očekivalo“, rekao je on za AFP, dodajući da će gubitak glečera takođe uticati na zalihe slatke vode, posebno u Centralnoj Aziji i centralnim Andima.
Glečeri su drugi najveći faktor koji doprinosi globalnom porastu nivoa mora – nakon porasta uzrokovanog širenjem morske vode kako se zagreva.
Skoro dva centimetra porasta nivoa mora koji se pripisuje topljenju glečera od 2000. godine znači da će još skoro četiri miliona ljudi na svetskim obalama postati podložno poplavama, procenjuju naučnici.
Glečeri dovode do rasta nivoa mora
Za sada, manji glečeri najviše doprinose porastu nivoa mora, ali Martin Sigert, profesor na Univerzitetu Ekseter koji nije bio uključen u studiju, rekao je da je istraživanje „zabrinjavajuće“.
To je zato što predviđa dalje gubitke glečera i može pokazati kako ogromni ledeni pokrivači Antarktika i Grenlanda reaguju na globalno zagrevanje.
„Ledeni pokrivači sada gube masu brže – šest puta više nego pre 30 godina – a kada se promene, prestajemo da govorimo o centimetrima i počinjemo da pričamo o metrima“, rekao je on.
Glečeri su decenijama bili ključni pokretači klimatskih promena izazvanih ljudima, a podaci VGMS-a datiraju više od jednog veka. U 20. veku procene su se zasnivale na terenskim merenjima na oko 500 glečera.
Nedavno su sateliti omogućili naučnicima da bolje prate promene u 275.000 glečera na svetu koristeći kamere, radare, lasere i metode za procenu Zemljine mase. U januaru su Ujedinjene nacije rekle da je spasavanje svetskih glečera važna „strategija opstanka“ za planetu.
Foto: Unsplash
